Спорнa подела надлежности

Прва јавна расправа о Нацрту статута Београда, одржана јуче у згради Градског парламента, показала је да суграђани имају велики број сугестија и предлога какопобољшати овај документ.

Већина Београђана из централних градских општина, како се чуло, подржава измене статута јер сматрају да ће допринети равномерном развоју престонице. Овакве ставове, међутим, не деле житељи предграђа, али и неки од архитеката и инвеститора који су присуствовали јучерашњој расправи.

Зоран Алимпић, председник Комисије за припрему статута града, образложио је учесницима трибине због чега би предложени документ требало да буде усвојен.

– На првом месту, свих 17 општина моћи ће подједнако да се развија. Досадашњи систем поделе надлежности главни је узрок што су општине на ободу престонице заостале у развоју за централним. Предлог је да се њима одузме надлежност да сами граде инфраструктуру, а да се то повери Дирекцији за градско грађевинско земљиште – каже Алимпић.

Против овог предлога изјаснила се опозиција која владајућу коалицију оптужује за покушај „потпуне централизације власти”, али и локални функционери који су у приградским општинама последњих 15 година одлучивали о судбини новца прикупљеног од закупа земљишта.

Предлог да се у будуће новац од накнаде за уређење земљишта из свих 17 општина слива у централну касу изазвао је највише полемике. Некима од локалних привредника посебно смета део Нацрта статута који предвиђа већу надлежност града у области урбанизма, односно право да на територијама свих општина доноси просторне и урбанистичке планове, и даје одобрења за изградњу објеката већих од 800 квадрата, што до сада није био случај.

– У Обреновцу се дозволе за градњу добијају неупоредиво брже него у Београду. Ми их добијамо за неколико дана док инвеститори из других градова Србије чекају и по годину и по дана. Зато мислим да општинама треба дозволити да и убудуће издају дозволе. Захваљујући брзини и ажурности локалне администрације корупција је искорењена, од мене никада нико није затражио ни динара провизије – рекао је Владан Влајковић, грађевински инвеститор из Обреновца. 

Са друге стране, Алимпић истиче да су се становници приградских општина много пута жалили да град готово ништа не улаже у развој њихових општина због чега су имали утисак да су грађани другог реда. Како каже, општине од новца добијеног од такси нису успевале да реализују велике пројекте, а оваква ситуација резултат је нелогичности садашњег статута из 1992. године.

– Житељи Барајева, Обреновца, Лазаревца, Младеновца, Сопота, Сурчина и Гроцке су бирали градоначелника иако он није имао готово никакве надлежности у њиховим општинама. Бивши градоначелник Ненад Богдановић је да би помогао тим људима , мимо Статута, уводио осветљење у нека села у предграђу. Касније су га, што је апсурд, звали на суд по тужбама због кршења Статута. Желимо да новим предложеним документом избегнемо овакве ситуације – објашњава Алимпић.

Зоран Костић,председник општине Младеновац у два мандата и сада члан Градског већа, каже да су приградске општине до сада имале веће надлежности, али са друге стране нису имале новца за спровођење идеја и унапређење живота на својим територијама. 

–У градској каси у 2007. години, остале су неискоришћене три милијарде динара из фонда оствареног од накнаде за коришћење грађевинског земљишта. То се догодило јер није постојала законска могућност да се та средства улажу у све општине. А исте године смо за за обнову локалних и некатегорисаних путева, рецимо у Младеновцу, били принуђени да узмемо кредит – истиче Костић.  

Д. Спаловић - И. Албуновић

-----------------------------------------------------------

Школе и вртићи у надлежности општина

Нацрт статута града најављује централизацију буџета општине али ће, истичу предлагачи, моћи да имају своје статуте, доносиће сопствене планове развоја и оснивати месне заједнице. Добиће веће надлежности у области заштите животне средине, а бринуће о школама и вртићима. Због удаљености одграда, ове општине са обода градамоћи ће да задрже своја комунална предузећа и службе.

-------------------------------------------------------

Предлози стручњака

Архитекта Бранислав Јовин сматра да је неопходно да се допуни предлог статута да би град, осим што ће доносити урбанистичке планове, био у обавези да организује и финансира израду регулационих планова. Он се залаже да се забрани израда планова детаљне регулације за познатог инвеститора, да се изврши радикална ревизија надлежности јавних предузећа.

На јучерашњој расправи је Петар Шијан, потпредседник Удружења за очување градитељског наслеђа и амбијента Београда, нагласио да би овај Нацрт статута града био јасан уколико би његови чланови приликом предлагања промене били усаглашени. То значи да би новим статутом града требало да буде одређено колико је тачно потребно потписа грађана за предлагање прописа.

– Да ли је то 30.000 људи, или 500 суграђана или већина од присутних на збору није јасно, због чега такав статут неће моћи да буде примењиван – рекао је Шијан.