Украјина пада у други план

Нови рат, који се већ у прва 24 часа показао као много крвавији него украјински, нема сумње да ће утицати и на сукоб Русије и Украјине. Украјински званичници, који су првог дана напада Хамаса били запрепашћени стањем израелске армије, ипак су се одмах забринули и за стање своје војске. Акција Хамаса названа „израелски 9/11” или „нови Перл Харбор”, већ по својим називима предвиђа велики заокрет и најаву огромне промене у свету.

Како ће све то утицати на Украјину? Израел је шокиран, понижене су његова чувена обавештајна служба и војска. Да би се спрала љага због тог основног утиска, поред одмазде неслућених размера, Израелу ће бити потребна безрезервна подршка САД и ту скоро да неће преостати ништа за Украјину.

Нови израелско-палестински рат дошао је у тренутку кад се већ све прилично закомпликовало за Украјину што се тиче војне и економске помоћи и добросуседских односа са савезницима. У западној штампи, као веснику политичких потеза, већ су почели да најављују да ће Володимир Зеленски морати да преговара у светлу неуспеле контраофанзиве, ограничених људских и војних ресурса. Ако ће Вашингтон бити заокупљен подршком Израелу, а већ јесте, Украјина ће се стрмоглавити на листи америчких приоритета – после Израела, па чак и утврђивања границе с Мексиком.

Скај њуз је пре неколико дана већ најавио да би, уколико не дође до преокрета на терену и смањења војне помоћи Запада, Зеленски требало да размотри опцију преговора с Русијом и пристанка на „одређене компромисе” с Москвом. Британски телевизијски канал навео је да је то ипак само једна од могућности.

Међу украјинским званичницима никада нико није јавно изнео такву могућност, него се преговарачка лествица и даље држи на високом нивоу, па се и даље инсистира на повратку Украјине на границе из 1991. године. Чињенице које говоре да не иде све тако добро саопштио је бивши саветник канцеларије председника Украјине Алексеј Арестович, који је био присиљен да напусти место због изречене тврдње да погибију Украјинаца у једној стамбеној згради није изазвала руска ракета, него украјинска којом је пресретнута руска.

Арестович је рекао да је мало вероватно да ће украјинска офанзива успети с обзиром на тренутни однос снага и предложио украјинском друштву да размисли о томе да ли је спремно за дуготрајни рат, уколико није за преговоре. Ова његова изјава схваћена је као припрема друштва за преговоре. После обустављања издвајања новца (привременог, за сада) из америчког буџета за Украјину и европског исцрпљивања залиха оружја, мир или замрзавање ратних дејстава на достигнутим линијама за Украјину били би спас.

У ситуацији кад су очи света упрте у појас Газе, логично је да ће пажња, нарочито Вашингтона, као силе која чува леђа Израелу, бити преусмерена с Украјине. У неку руку, то за Вашингтон долази као спасоносна околност због замора неуспехом помоћи Украјини у рату против Русије. Пољска, Мађарска, а сада и Словачка, исто мисле и увећава се број лидера који говоре о неопходности обустављања овог рата.

Прекид ратних дејстава може да се обезбеди на два начина. Први је потписивање мировног уговора, што се у тренутној фази сматра прилично далеким, јер би то значило да је једна страна победник, а друга поражени. За сада је вероватно рано за овакву поделу улога.

Друга могућност је такозвани корејски сценарио, односно закључење примирја (прекида ватре) на неодређено време дуж садашњих линија фронта. Да би се то постигло, потребно је да за ову варијанту буду Запад, Русија и Украјина и није чак потребно да се воде било какви преговори између Москве и Кијева или Вашингтона. Може једноставно преко посредника да се договори датум за прекид ватре. Али све је ово до сада било далеко од реализације. Ма како лоше звучало, ескалација рата у Гази допринеће да се у Кијеву озбиљно размисли о овој варијанти.

Уколико се рат настави припремама за нове офанзиве и контраофанзиве, то ће бити варијанта исцрпљивања, која никако не иде наруку Украјинцима и Европљанима и води ка првој или последњој могућности. А последња варијанта је ескалација и на европском континенту, с укључивањем НАТО-а или појединих суседних држава. То би врло лако могло да укључи и нуклеарну фазу. Уколико се рат на Блиском истоку прошири тако да употребу нуклеарног оружја (Израел) учини могућом, онда је тешко предвидети шта би се догодило са целим светом, а не само Украјином.

Ипак, Вашингтон је у украјинском рату показао да не жели сасвим да буде увучен у рат пред изборе и док покушава да нормализује односе са Саудијском Арабијом. Од његовог избора највећим делом и зависи развој догађаја.