АЛО, БРЕ!

Прекјуче смо добили још један дневни лист. Зове се "Ало". Као издавач потписују се "Ало новине" д. о. о. Београд. Као и прекјуче, и јуче су биле бесплатне. У обраћању читаоцима (под наднасловом "Добро јутро Србијо!" и насловом "Ало, Србијо!"), главна и одговорна уредница Ана Ћубела поставља питање: 
"Зашто још један дневни лист на нашем тржишту?"

И одговара:

 "Зато што код нас неће бити заштићених и повлашћених. Зато што ће ’Ало’ свакоме изаћи на црту и рећи вам истину у правом формату. Ако сте се ужелели другачијег приступа темама, пуног колора и великих новина, онда нећете погрешити. Бићемо највећи и најбољи."

Прелиставајући прва два броја можемо видети како намере главне уреднице изгледају када се отелотворе. По јутру се дан познаје, зар не? Или се први мачићи у воду бацају? Видећемо.

(Иако, понешто ми је одмах недовољно јасно: "...истина у правом формату"? може ли истина имати формат? Каква је истина у "неправом" формату? Можда је мислила на формат новина? У том случају, за истину формат на којем се исказује не игра никакву улогу. Затим, "Ако сте се ужелели другачијег приступа...", можемо се ужелети само нечега што смо имали, кушали, што је било. Које су то такве новине којих смо се, могуће, ужелели? Или је хтела рећи: "Ако имате потребу за другачијем приступом?" Можда наведено може личити на цепидлачење – а имало би тога још – али када се припрема први број неког листа и уводник пише први(а) међу новинарима, и то састављен од девет реченица, онда се може очекивати да бар тих девет реченица буду темељне и јасне, зар не?)

Главни наслов на првој страни гласи: "Тадићева бивша жена монахиња". А поднаслов: "Веселинка Заставниковић замонашила се прексиноћ. На монашењу је добила духовно име Ирина."

Наднаслов с правом гласи: "Ексклузивне фотографије". Осим чињенице да се замонашила "прексиноћ", све друго што се могло прочитати на трећој страни познато је са страница других таблоида.

Један од наслова на првој страни гласи: "Цела истина о Зекиној лиги џентлмена", а текст: "Група се бави женама, девојкама, пољупцима, мувањем и бодовањем. Свака освојена цица вреди почетних 100 поена, док се сваки пољубац вреднује са додатних 25 бодова. Девојке су знатижељне ко су они, неке од њих су бесне јер су сазнале да су ’оцењиване’, мушкарци их мрзе због отворене приче о такмичењу, али би многи од њих пожелели да се нађу на њиховом месту. Прошлог лета, Иво Вучинић, Бранко Лабус и Стева Зечевић спонтано су дошли на идеју да сваку ’странкињу’ коју су упознали на летовању у Бугарској гледају као одређени број бодова."

О чему се овде ради, ало? Ко је тај Зека, ко су ти људи, односно група која се "бави женама..." и због чега је то толико важно? Текст се наставља на 16. (последњој) страни, и тамо тек откријем да је поменути Зека "учесник ВБ-а", а остали су "...чланови ’Лиге изузетних џентлмена’."

Шта му је па сад то "учесник ВБ-а"? Да није НОБ-а? Ма јок. Распитујући се, једва сазнам да је навoдно скраћеница за телевизијску емисију "Велики брат". То је она емисија за коју никад није чуо победник такмичења у певању "нова звезда Гранда", па су у "Пресу" (чини ми се) ставили наслов: "Брука!" (Тако се реч "брука" изметнула у своју супротност.) Није брука ако не знаш где се налази фреска Бели анђео, ко су Руђер Бошковић, Захарија Орфелин, Драгиша Васић, Оскар Давичо... али је брука ако не знаш за бруку од учесника и бруку од емисије Велики брат.)

Па када се у новинама помиње име Бориса Тадића, увек се дода: председник Србије. (А не: ПС.) Не морају сви да знају ко је он. Уз име веома познатих уметника пише се: сликар, глумац, писац итд.

Али, можда се у листу "Ало" ради о "другачијем приступу темама"?

Остале теме, углавном, имају (или су их имале) и остале новине. Као ретку тему и текст вредан пажње ваља поменути: "Поштење на делу: Вратио новчаник пун пара". О Олегу Терзићу, возачу тролејбуса, који је усрећио заборавну жену.

Пошто су прекјуче на насловној имали председника Србије Тадића, јуче су имали премијера Коштуницу. Пишу о томе шта о њему мисли комшилук. Под насловом: "Воја сам чисти стан". Углавном га хвале, али једна комшиница је имала "другачије утиске" и "такође желела да остане анонимна". "Ма Воја је најлењи човек на свету. Устаје око 11 часова и кад крене на посао, целу улицу закрчи својим аутомобилом и пратњом..." Новинарка је поштовала жељу саговорнице и није јој објавила име.

Али је објавила њену фотографију.

"Другачији приступ" анонимности? Видећемо.