Србија преузима председавање Карпатском конвенцијом

Србија ће сутра преузети трогодишње председавање Карпатском конвенцијом на заседању Конференције потписница конвенције (ЦОП7) у Београду, на којем ће учествовати министри животне средине и високи званичници карпатских земаља.

Учесници седмог заседања Конференције би требало да одобре нови Карпатски оквир биодиверзитета, којим се подржава имплементација Глобалног оквира за биодиверзитет Кунминг-Монтреал у Карпатском региону.

Србија и Румунија ће на маргинама скупа прогласити ново прекогранично заштићено подручје.

Такође ће бити представљена Процена ризика од климатских промена и опција прилагођавања за карпатске шумске екосистеме и њихове услуге, а биће успостављен и Инвентар нетакнутих шума Карпата.

Конференцију ће отворити министарка заштите животне средине Србије Ирена Вујовић, стална координаторка УН у Србији Франсоаз Жакоб, заменица извршног директора УНЕП Елизабет Марума Мрема, шеф Секретаријата Карпатске конвенције Харалд Егерер, заменица шефа Делегације ЕУ у Србији Пламена Халачева и Адам Гвиборге-Четвертински, заменик министра климе и животне средине Пољске која је председавала Конвенцијом претходне три године, преноси Бета.

Карпати, планински ланац од великог глобалног значаја, су центар биодиверзитета и природе у Европи. У њима се налазе неке од последњих преосталих природних шума у Европи, које нуде витална станишта за различите врсте угрожених врста, укључујући највеће популације великих карнивора. Поред тога, Карпати су дом изворишта великих река, што их чини саставним делом екосистема континента.

Карпатску конвенцију је 2003. године установило седам земаља у региону –Чешка Република, Мађарска, Пољска, Румунија, Србија, Словачка и Украјина – да би заштитиле природно и културно наслеђе овог подручја уз промовисање одрживог развоја у Карпатима. То је мултинационални еколошки споразум чији је домаћин Програм Уједињених нација за животну средину (УНЕП).