Ко плаћа веће акцизе

Цене нафте скочиле су јуче за више од четири одсто, после изненадне офанзиве палестинског екстремистичког покрета Хамас на Израел, што је изазвало забринутост око последица у вези са снабдевањем у региону богатом енергентима.

Цена нафте брент (која се и код нас прерађује) скочила је за 4,7 одсто на 86,65 долара. Криза је избила у време када су цене нафте већ високе због забринутости изазване падом производње у Русији и Саудијској Арабији. То такође изазива страховања око последица на инфлацију. Раст цене енергената је један од главних разлога за садашње поскупљење. Аналитичар Стивен Инес упозорио је да историја показује да цене нафте имају тенденцију да бележе трајни раст после криза на Блиском истоку, преноси Бета.

Да ли ће се нови скок цене црног злата одразити на наредно усклађивање цене горива и на домаћим пумпама видећемо већ у петак. Како ствари сада стоје повећање акциза од 1. октобра се није одразило прошлог петка на скок цене деривата у малопродаји. Бензин је појефтинио, а цена дизела је остала на истом нивоу.

Упитан ко је преузео на себе трошак новог државног намета ако нису возачи кроз цену на пумпама, Томислав Мићовић, генерални секретар Удружења нафтних компанија Србије (УНКС), одговорио је за „Политику” да у складу са правилником о обрачуну просечне велепродајне цене деривата нафте и уредбом о ограничењу висине цене горива, седам параметара улази у крајњу цену која се мења сваких седам дана.

„Реч је о средњој котацијској цени деривата, зависним трошковима набавке за европремијум БМБ 95 и евродизел, просечном продајном курсу долара. У цену улази акциза, накнада за обавезне резерве и за унапређење енергетске ефикасности. Свих седам параметара се сваког петка уносе у одговарајућу формулу, да би се утврдила највиша малопродајна цена горива”, казао је наш саговорник.

„Повећање једног од ових параметра, па макар то била и акциза, не мора аутоматски да подигне крајњу цену горива, јер промене осталих параметара у истом периоду не морају да буду у истом смеру. Примера ради, акциза на бензин са ПДВ-ом од првог октобра повећана је за 5,55 динара за литар, али је пад просечних котацијских цена бензина БМБ 95 и просечног продајног курса долара, у последњих седам дана био толико велик, да је уместо да поскупи, бензин појефтинио за три динара по литру”, објаснио је Мићовић.

Нагласио је да прва три параметра могу знатно да промене вредности у кратком периоду и управо су они одговорни за велике промене цена горива било да се одређују на слободном или регулисаном тржишту, док се промене осталих параметара дешавају далеко ређе.

„Рецимо акциза се мењала и на ниже и на више, седам пута од марта 2022. године, док су износи накнаде за формирање обавезних резерви и накнаде за унапређење енергетске ефикасности утврђени 2014, односно 2019”, навео је Мићовић.

Ако се погледају најновији подаци УНКС-а види се да од 188 динара колико сада кошта бензин 91,45 иде компанијама а 96,55 држави. Код евродизела је ситуација мало другачија и то већи део иде компанијама. Од 214 динара колико тренутно кошта евродизел 111,34 остаје компанији док су државни намети 102,66 или 48 одсто од цене.

И када је реч о течном нафтном гасу (које би требало стимулисати кроз мање акцизе да се више троши јер је реч о еколошком гориву) нафтним компанијама остаје од 91,44 динара колико кошта на пумпи – 48,33 а држави 43,11 динара заједно с акцизом и ПДВ-ом.

Иначе од 1. октобра акциза на бензин од 57,84 динара повећана је на 62,47, на евродизел од 59,48 на 64,24. Намети на ТНГ су за килограм од 45,17 подигнути на 48,78 динара.