Ko plaća veće akcize

Cene nafte skočile su juče za više od četiri odsto, posle iznenadne ofanzive palestinskog ekstremističkog pokreta Hamas na Izrael, što je izazvalo zabrinutost oko posledica u vezi sa snabdevanjem u regionu bogatom energentima.

Cena nafte brent (koja se i kod nas prerađuje) skočila je za 4,7 odsto na 86,65 dolara. Kriza je izbila u vreme kada su cene nafte već visoke zbog zabrinutosti izazvane padom proizvodnje u Rusiji i Saudijskoj Arabiji. To takođe izaziva strahovanja oko posledica na inflaciju. Rast cene energenata je jedan od glavnih razloga za sadašnje poskupljenje. Analitičar Stiven Ines upozorio je da istorija pokazuje da cene nafte imaju tendenciju da beleže trajni rast posle kriza na Bliskom istoku, prenosi Beta.

Da li će se novi skok cene crnog zlata odraziti na naredno usklađivanje cene goriva i na domaćim pumpama videćemo već u petak. Kako stvari sada stoje povećanje akciza od 1. oktobra se nije odrazilo prošlog petka na skok cene derivata u maloprodaji. Benzin je pojeftinio, a cena dizela je ostala na istom nivou.

Upitan ko je preuzeo na sebe trošak novog državnog nameta ako nisu vozači kroz cenu na pumpama, Tomislav Mićović, generalni sekretar Udruženja naftnih kompanija Srbije (UNKS), odgovorio je za „Politiku” da u skladu sa pravilnikom o obračunu prosečne veleprodajne cene derivata nafte i uredbom o ograničenju visine cene goriva, sedam parametara ulazi u krajnju cenu koja se menja svakih sedam dana.

„Reč je o srednjoj kotacijskoj ceni derivata, zavisnim troškovima nabavke za evropremijum BMB 95 i evrodizel, prosečnom prodajnom kursu dolara. U cenu ulazi akciza, naknada za obavezne rezerve i za unapređenje energetske efikasnosti. Svih sedam parametara se svakog petka unose u odgovarajuću formulu, da bi se utvrdila najviša maloprodajna cena goriva”, kazao je naš sagovornik.

„Povećanje jednog od ovih parametra, pa makar to bila i akciza, ne mora automatski da podigne krajnju cenu goriva, jer promene ostalih parametara u istom periodu ne moraju da budu u istom smeru. Primera radi, akciza na benzin sa PDV-om od prvog oktobra povećana je za 5,55 dinara za litar, ali je pad prosečnih kotacijskih cena benzina BMB 95 i prosečnog prodajnog kursa dolara, u poslednjih sedam dana bio toliko velik, da je umesto da poskupi, benzin pojeftinio za tri dinara po litru”, objasnio je Mićović.

Naglasio je da prva tri parametra mogu znatno da promene vrednosti u kratkom periodu i upravo su oni odgovorni za velike promene cena goriva bilo da se određuju na slobodnom ili regulisanom tržištu, dok se promene ostalih parametara dešavaju daleko ređe.

„Recimo akciza se menjala i na niže i na više, sedam puta od marta 2022. godine, dok su iznosi naknade za formiranje obaveznih rezervi i naknade za unapređenje energetske efikasnosti utvrđeni 2014, odnosno 2019”, naveo je Mićović.

Ako se pogledaju najnoviji podaci UNKS-a vidi se da od 188 dinara koliko sada košta benzin 91,45 ide kompanijama a 96,55 državi. Kod evrodizela je situacija malo drugačija i to veći deo ide kompanijama. Od 214 dinara koliko trenutno košta evrodizel 111,34 ostaje kompaniji dok su državni nameti 102,66 ili 48 odsto od cene.

I kada je reč o tečnom naftnom gasu (koje bi trebalo stimulisati kroz manje akcize da se više troši jer je reč o ekološkom gorivu) naftnim kompanijama ostaje od 91,44 dinara koliko košta na pumpi – 48,33 a državi 43,11 dinara zajedno s akcizom i PDV-om.

Inače od 1. oktobra akciza na benzin od 57,84 dinara povećana je na 62,47, na evrodizel od 59,48 na 64,24. Nameti na TNG su za kilogram od 45,17 podignuti na 48,78 dinara.