Како је Хамас помрсио рачуне Бајдену

Администрација америчког председника Џоа Бајдена рачунала је до пре неколико дана да ће Блиски исток остати релативно миран док је спроводила своје главне политичке циљеве у том региону: посредовање у нормализацији односа између Израела и Саудијске Арабије и обуздавање нуклеарних амбиција Ирана.

Те наде Американаца распршио је упад палестинских милитаната Хамаса из Газе у Израел, када су убили стотине људи и отели на десетине талаца.

Број израелских жртава, према саопштењу војске, порастао је на најмање 1.200 људи. Израелске снаге су покренуле жестоке ударе на блокирану енклаву, у којима је погинуло више од хиљаду људи, према подацима палестинских званичника.

Амерички председник сада се нашао у кризи која ће вероватно преобликовати његову блискоисточну политику, и у нелагодном савезу са ултрадесничарским премијером Бењамином Нетањахуом, наводи  агенција Ројтерс.

Бајден је послао државног секретара Ентонија Блинкена да се састане са израелским лидерима у знак подршке.

Ројтерс процењује да је то политички ризична ситуација за председника који жели да добије још један мандат 2024. године. Криза на Блиском истоку могла би да негативно утиче на цене нафте и одвуче ресурсе и пажњу САД од онога што је до сада био његов кључни спољнополитички изазов - рат у Украјини.

Изненадни напад Хамаса, који су САД означиле као терористичку групу, задао је ударац Бајденовим напорима да издејствује споразум о нормализацији између Израела и Саудијаца и компликовао приступ Вашингтона Ирану, који одавно подржава Хамас.

Зближавање два најмоћнија америчка савезника у региону у Вашингтону је виђено као начин да се ојача штит против Техерана и супротстави продору Кине у нафтом богати Залив.

Блискоисточни регион данас је мирнији него што је био пре две деценије, рекао је амерички саветник за националну безбедност Џејк Саливан пре нешто више од недељу дана.

Бела кућа саопштила да је сада фокус Вашингтона да помогне Израелу да се одбрани.

Џонатан Паникоф, бивши обавештајни званичник америчке владе за Блиски исток, тврди да „арапска улица неће подржати нормализацију након продуженог рата у којем израелски удари уништавају већи део Газе".

Криза је такође изазвала критике на рачун израелско-саудијских дипломатских напора Бајденове администрације због онога што се увелико тумачи као остављање по страни палестинске тежње за државношћу.

Халед Елгинди, бивши члан палестинског преговарачког тима, оптужио је САД да воде процес нормализације који заобилази Палестинце.

Бајденова администрација, чак и док помаже Израелу у борби против Хамаса у ослобађану талаца, укључујући и Американце, могла би да покуша да осмисли стратегију за одржавање у животу опције палестинске државности, кажу аналитичари.

Нетањаху који се већ дуго опире компромисима са Палестинцима које су тражили и Вашингтон и Ријад, неће бити спреман за уступке с обзиром на пораст броја жртава и талачку кризу са којом је суочен, наводи Ројтерс.

Бајденови сарадници који су подстицали напоре за нормализацију израелско-саудијских веза, у замену за амерички одбрамбени пакт који тражи Ријад, затечени су нападом Хамаса, рекли су амерички званичници.

Та иницијатива је већ била доведена у питање у Конгресу, углавном због досијеа Саудијаца у области људских права.

Операција Хамаса увлачи америчку администрацију у дубље ангажовање на нестабилном Блиском истоку, а Бајден је обећао да ће брзо послати додатну војну помоћ Израелу и одвратити било коју страну од искориштавања ситуације.

Бајден је описао напад Хамаса као „чисто непатворено зло" и поручио да су САД уз Израел.

Бајденове сараднике разочарало је то што Саудијци нису осудили напад Хамаса.

САД су вршиле притисак, највероватније у телефонском разговору између Блинкена и принца Фаисала бин Ферхана, али се саудијски шеф није повиновао захтевима Вашингтона, тврде упућени извори.

„Саудијска Арабија није блиска Хамасу, али они не могу да игноришу како Израел годинама блокира Газу и шта ради на Западној обали", рекао је тај извор Ројтерсу.

Са друге стране, Уједињени Арапски Емирати, који су заједно са Бахреином признали Израел 2020. године према споразуму у којем је посредовала администрација Доналда Трампа, описао је напад Хамаса као „тешку ескалацију".

Ипак, западни аналитичари очекују да ће, с обзиром на узајамне интересе, нови односи две арапске државе са Израелом пребродити и тренутни сукоб Израелаца и Палестинаца.