Kako je Hamas pomrsio račune Bajdenu

Administracija američkog predsednika Džoa Bajdena računala je do pre nekoliko dana da će Bliski istok ostati relativno miran dok je sprovodila svoje glavne političke ciljeve u tom regionu: posredovanje u normalizaciji odnosa između Izraela i Saudijske Arabije i obuzdavanje nuklearnih ambicija Irana.

Te nade Amerikanaca raspršio je upad palestinskih militanata Hamasa iz Gaze u Izrael, kada su ubili stotine ljudi i oteli na desetine talaca.

Broj izraelskih žrtava, prema saopštenju vojske, porastao je na najmanje 1.200 ljudi. Izraelske snage su pokrenule žestoke udare na blokiranu enklavu, u kojima je poginulo više od hiljadu ljudi, prema podacima palestinskih zvaničnika.

Američki predsednik sada se našao u krizi koja će verovatno preoblikovati njegovu bliskoistočnu politiku, i u nelagodnom savezu sa ultradesničarskim premijerom Benjaminom Netanjahuom, navodi  agencija Rojters.

Bajden je poslao državnog sekretara Entonija Blinkena da se sastane sa izraelskim liderima u znak podrške.

Rojters procenjuje da je to politički rizična situacija za predsednika koji želi da dobije još jedan mandat 2024. godine. Kriza na Bliskom istoku mogla bi da negativno utiče na cene nafte i odvuče resurse i pažnju SAD od onoga što je do sada bio njegov ključni spoljnopolitički izazov - rat u Ukrajini.

Iznenadni napad Hamasa, koji su SAD označile kao terorističku grupu, zadao je udarac Bajdenovim naporima da izdejstvuje sporazum o normalizaciji između Izraela i Saudijaca i komplikovao pristup Vašingtona Iranu, koji odavno podržava Hamas.

Zbližavanje dva najmoćnija američka saveznika u regionu u Vašingtonu je viđeno kao način da se ojača štit protiv Teherana i suprotstavi prodoru Kine u naftom bogati Zaliv.

Bliskoistočni region danas je mirniji nego što je bio pre dve decenije, rekao je američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan pre nešto više od nedelju dana.

Bela kuća saopštila da je sada fokus Vašingtona da pomogne Izraelu da se odbrani.

Džonatan Panikof, bivši obaveštajni zvaničnik američke vlade za Bliski istok, tvrdi da „arapska ulica neće podržati normalizaciju nakon produženog rata u kojem izraelski udari uništavaju veći deo Gaze".

Kriza je takođe izazvala kritike na račun izraelsko-saudijskih diplomatskih napora Bajdenove administracije zbog onoga što se uveliko tumači kao ostavljanje po strani palestinske težnje za državnošću.

Haled Elgindi, bivši član palestinskog pregovaračkog tima, optužio je SAD da vode proces normalizacije koji zaobilazi Palestince.

Bajdenova administracija, čak i dok pomaže Izraelu u borbi protiv Hamasa u oslobađanu talaca, uključujući i Amerikance, mogla bi da pokuša da osmisli strategiju za održavanje u životu opcije palestinske državnosti, kažu analitičari.

Netanjahu koji se već dugo opire kompromisima sa Palestincima koje su tražili i Vašington i Rijad, neće biti spreman za ustupke s obzirom na porast broja žrtava i talačku krizu sa kojom je suočen, navodi Rojters.

Bajdenovi saradnici koji su podsticali napore za normalizaciju izraelsko-saudijskih veza, u zamenu za američki odbrambeni pakt koji traži Rijad, zatečeni su napadom Hamasa, rekli su američki zvaničnici.

Ta inicijativa je već bila dovedena u pitanje u Kongresu, uglavnom zbog dosijea Saudijaca u oblasti ljudskih prava.

Operacija Hamasa uvlači američku administraciju u dublje angažovanje na nestabilnom Bliskom istoku, a Bajden je obećao da će brzo poslati dodatnu vojnu pomoć Izraelu i odvratiti bilo koju stranu od iskorištavanja situacije.

Bajden je opisao napad Hamasa kao „čisto nepatvoreno zlo" i poručio da su SAD uz Izrael.

Bajdenove saradnike razočaralo je to što Saudijci nisu osudili napad Hamasa.

SAD su vršile pritisak, najverovatnije u telefonskom razgovoru između Blinkena i princa Faisala bin Ferhana, ali se saudijski šef nije povinovao zahtevima Vašingtona, tvrde upućeni izvori.

„Saudijska Arabija nije bliska Hamasu, ali oni ne mogu da ignorišu kako Izrael godinama blokira Gazu i šta radi na Zapadnoj obali", rekao je taj izvor Rojtersu.

Sa druge strane, Ujedinjeni Arapski Emirati, koji su zajedno sa Bahreinom priznali Izrael 2020. godine prema sporazumu u kojem je posredovala administracija Donalda Trampa, opisao je napad Hamasa kao „tešku eskalaciju".

Ipak, zapadni analitičari očekuju da će, s obzirom na uzajamne interese, novi odnosi dve arapske države sa Izraelom prebroditi i trenutni sukob Izraelaca i Palestinaca.