Рехабилитовани Романови

Специјално за „Политику”
Москва, 1. октобра – Президијум Врховног суда Русије донео је одлуку о рехабилитацији последњег руског цара Николаја II и чланова његове породице. На тај начин одговорено је на жалбу адвоката дома Романових Германа Лукјанова који се жалио на прошлогодишњу одлуку судског колегијума Врховног суда који је одбио да рехабилитује породицу руског императора из формалних разлога. У одлуци колегијума каже се да нису пронађене никакве судске одлуке ни о хапшењу ни о стрељању Романових.

У својој жалби адвокат Лукијанов доказивао је да је одлуку о стрељању донео уралски Савет депутата, а то је имало снагу судске одлуке. Он се позвао и на одредбу руског закона по којој све жртве политичких репресија имају право на рехабилитацију.

„Репресијом се сматрају све мере принуде које ограничавају права и слободе из класних, религиозних или социјалних разлога од стране државних органа који имају административна овлашћења”, каже адвокат. „Орган који је донео одлуку о стрељању чланова царске породице имао је таква овлашћења.”

Представник тужилаштва је тврдио да захтеви о рехабилитацији царске породице не одговарају садашњем законодавству. „Чланови царске породице нису били ухапшени због политичких мотива, а одлуку о стрељању није донео суд. Поред тога, не постоје подаци да су против царске породице биле донете било какве судске одлуке”, тврдио је тужилац.

Президијум Врховног суда је ипак прихватио жалбу адвоката породице Романових и његова одлука је коначна. На њу се може поднети жалба само Европском суду за људска права.

Нову судску одлуку је поздравила и Црква: „Такву одлуку можемо само да поздравимо. Она ће имати важне последице за савремену Русију зато што учвршћује законитост, успоставља историјску наследност и хиљадугодишњу државну традицију”, каже се у саопштењу РПЦ.

Александар Закатов, директор канцеларије Руског императорског дома велике кнегиње Марије Владимировне, сматра да ће та одлука имати важне последице за савремени живот Русије, и да је рехабилитација потребна не само императору и његовој породици, већ и огромном броју патриота који су гинули за Русију. Ипак, то за чланове царске породице „никад није био смисао живота”, много је важнија од тога била одлука да се остаци царске породице сахране у Петропавловској тврђави у Петербургу.

„Рат није завршен, док и последњи војник није сахрањен. Исто тако, ни терор није завршен док није рехабилитована његова последња жртва”,нагласио је Закатов. Према његовом мишљењу, „ако је казном царске породице почео терор у Русији, рехабилитацијом чланова дома Романових, симболично је завршен тај период терора”.

Закон о рехабилитацији жртава политичке репресије подразумева и репресираним лицима и њиховим наследницама надокнаду причињене штете из федералног буџета и омогућава им да се врате да живе тамо где су живели пре репресије. У случају царске породице та одредба неће бити примењена јер се она односи само на наследнике у првом колену, а таквих из породице Романових нема. Цар Николај II и његова супруга Александра Фјодоровна, њихова деца Алексеј, Олга, Татјана, Марија и Анастасија, стрељани су у ноћи 17. јула у кући Ипатјева у Јекатеринбургу. Заједно с њима убијени су и лекар Евгениј Боркин, собарица Ана Демидова, кувар Иван Харитонов и лакеј Алојз Труп. Њихови посмртни остаци пронађени су у јулу 1991. године, недалеко од Јекатеринбурга. Након идентификације, 17. јула 1998. сахрањени су у петропавловској цркви у Петербургу.