Гојазност није само естетски проблем

Највећи број грађана наше земље умерено води рачуна о исхрани (68 одсто), 17 одсто људи веома води рачуна о томе, док 15 одсто испитаника то уопште не занима, показало је истраживање о навикама у исхрани и начину информисања о нутритивним вредностима намирница, у којем је учествовало више од 1.000 становника Србије у оквиру националне кампање „Тежи равнотежи”.

„Гојазност је један од најбрже растућих изазова модерног друштва и процене су да ће чак 51 одсто светске популације бити предгојазно или гојазно до 2035. године. Гојазност није само естетски проблем, као што то многи мисле, већ је то предиспозиција која може довести до различитих обољења. Управо због тога, Министарство здравља је још 2018. године креирало Национални програм за превенцију гојазности, који је дао стратешки оквир за бављење овом тематиком, из чега је даље проистекла национална информативно едукативна кампања ’Тежи равнотежи’”, истакла је др Јелена Јанковић, помоћница министарке здравља.

У последњих шест месеци, на дијети је била скоро трећина анкетираних грађана, а најчешћи режими исхране били су: аутофагија, вегетаријанска исхрана, исхрана без глутена, кето исхрана, као и друге дијете.

Када је реч о ставовима шта за грађане представља здрава исхрана, највећи број испитаника (43 одсто) одговорио је да је то исхрана припремљена код куће.

За оне испитанике који су били на одређеном режиму исхране, као водећи разлози били су губитак телесне тежине (23 одсто) и спречавање будућих здравствених проблема (23 одсто). Код 21 одсто грађана, разлог за дијету је била потреба да се осећају боље и имају више енергије, а само 10 процената анкетираних као разлог наводи да им је циљ био побољшање физичког изгледа.

„Када је у питању важност састава производа, чак 51 одсто испитаника је одговорио да им је веома важан састав производа, као и да њих 30 одсто редовно чита састав производа на нутритивним декларацијама. Ови подаци нас доста радују, јер су грађани почели више да обраћају пажњу на састав намирница и њихове нутритивне и калоријске вредности, на чему смо ми посебно радили у претходном периоду. Ми смо кроз едукацију у супермаркетима, коју смо спроводили са студентима медицине, едуковали потрошаче како да читају нутритивне декларације и шта то за њих значи”, истакао је Димитрије Ивановић, из Привредне коморе Србије.

Јелена Јанковић је појаснила да је Министарство здравља уз подршку Одбора за спорт Народне скупштине, а у сарадњи са Министарством спорта и Министарством просвете, недавно покренуло пројекат који обухвата систематске прегледе за ученике који се баве школским спортом. Ово ће се примењивати код деце од првог разреда основне школе до четвртог разреда средње школе. Укључено ће бити 95 школа у првом кругу, 192 одељења, а подршку ће пружати 76 домова здравља широм Србије.

„Циљ нам је да утврдимо било који облик деформитета код деце, као и да детектујемо гојазност код деце, како би се у будућем периоду радило више на решавању и превенцији свих ових проблема”, појаснила је др Јанковић.

Националну кампању „Тежи равнотежи” покренула је Привредна комора Србије – Удружење за прехрамбену индустрију, као подршку Националном програму за превенцију гојазности Министарства здравља. Кампања је првенствено окренута континуираном информисању грађана о важности уравнотежене исхране и редовне физичке активности у циљу постизања доброг јавног здравља становништва.