Gojaznost nije samo estetski problem

Najveći broj građana naše zemlje umereno vodi računa o ishrani (68 odsto), 17 odsto ljudi veoma vodi računa o tome, dok 15 odsto ispitanika to uopšte ne zanima, pokazalo je istraživanje o navikama u ishrani i načinu informisanja o nutritivnim vrednostima namirnica, u kojem je učestvovalo više od 1.000 stanovnika Srbije u okviru nacionalne kampanje „Teži ravnoteži”.

„Gojaznost je jedan od najbrže rastućih izazova modernog društva i procene su da će čak 51 odsto svetske populacije biti predgojazno ili gojazno do 2035. godine. Gojaznost nije samo estetski problem, kao što to mnogi misle, već je to predispozicija koja može dovesti do različitih oboljenja. Upravo zbog toga, Ministarstvo zdravlja je još 2018. godine kreiralo Nacionalni program za prevenciju gojaznosti, koji je dao strateški okvir za bavljenje ovom tematikom, iz čega je dalje proistekla nacionalna informativno edukativna kampanja ’Teži ravnoteži’”, istakla je dr Jelena Janković, pomoćnica ministarke zdravlja.

U poslednjih šest meseci, na dijeti je bila skoro trećina anketiranih građana, a najčešći režimi ishrane bili su: autofagija, vegetarijanska ishrana, ishrana bez glutena, keto ishrana, kao i druge dijete.

Kada je reč o stavovima šta za građane predstavlja zdrava ishrana, najveći broj ispitanika (43 odsto) odgovorio je da je to ishrana pripremljena kod kuće.

Za one ispitanike koji su bili na određenom režimu ishrane, kao vodeći razlozi bili su gubitak telesne težine (23 odsto) i sprečavanje budućih zdravstvenih problema (23 odsto). Kod 21 odsto građana, razlog za dijetu je bila potreba da se osećaju bolje i imaju više energije, a samo 10 procenata anketiranih kao razlog navodi da im je cilj bio poboljšanje fizičkog izgleda.

„Kada je u pitanju važnost sastava proizvoda, čak 51 odsto ispitanika je odgovorio da im je veoma važan sastav proizvoda, kao i da njih 30 odsto redovno čita sastav proizvoda na nutritivnim deklaracijama. Ovi podaci nas dosta raduju, jer su građani počeli više da obraćaju pažnju na sastav namirnica i njihove nutritivne i kalorijske vrednosti, na čemu smo mi posebno radili u prethodnom periodu. Mi smo kroz edukaciju u supermarketima, koju smo sprovodili sa studentima medicine, edukovali potrošače kako da čitaju nutritivne deklaracije i šta to za njih znači”, istakao je Dimitrije Ivanović, iz Privredne komore Srbije.

Jelena Janković je pojasnila da je Ministarstvo zdravlja uz podršku Odbora za sport Narodne skupštine, a u saradnji sa Ministarstvom sporta i Ministarstvom prosvete, nedavno pokrenulo projekat koji obuhvata sistematske preglede za učenike koji se bave školskim sportom. Ovo će se primenjivati kod dece od prvog razreda osnovne škole do četvrtog razreda srednje škole. Uključeno će biti 95 škola u prvom krugu, 192 odeljenja, a podršku će pružati 76 domova zdravlja širom Srbije.

„Cilj nam je da utvrdimo bilo koji oblik deformiteta kod dece, kao i da detektujemo gojaznost kod dece, kako bi se u budućem periodu radilo više na rešavanju i prevenciji svih ovih problema”, pojasnila je dr Janković.

Nacionalnu kampanju „Teži ravnoteži” pokrenula je Privredna komora Srbije – Udruženje za prehrambenu industriju, kao podršku Nacionalnom programu za prevenciju gojaznosti Ministarstva zdravlja. Kampanja je prvenstveno okrenuta kontinuiranom informisanju građana o važnosti uravnotežene ishrane i redovne fizičke aktivnosti u cilju postizanja dobrog javnog zdravlja stanovništva.