Снимак свађе две певачице у судници

Само председник суда може да одобри фотографисање и снимање у судници. О томе постоје правила у судском пословнику, која добро знају представници медија, а вероватно и странке у судским поступцима. Међутим, певачица Јелена Карлеуша снимила је дијалог у судници са певачицом Светланом Ражнатовић и објавила снимак на друштвеној мрежи.

Тиме је од суђења направила у јавности ријалити-атмосферу, јер снимак преносе многи интернет портали, али је поред тога повредила и Судски пословник и Кривични законик.

Суђења се тонски снимају само када то одреди суд, а Карлеуша је у етар пустила аудио-запис на коме се чује како говори Светлани Ражнатовић да je „гробови жуљају” и добија одговор да је она „гроб са наочарима”. На снимку преовлађује повишен тон Јелене Карлеуше, којим се обраћа судији и супротној страни у поступку.

Уследиле су обостране увреде, као и повишен глас Светлане Ражнатовић, која је Карлеуши више пута рекла да је „примитивка” након што је она њу подсетила да је „носила наногвицу”, односно да је била кривично осуђена. Комплетна атмосфера на аудио-снимку подсећа на свађе и надвикивања у емисијама ријалити програма.

Реч је о поступку који се пред Првим основним судом у Београду води по тужби Карлеуше против Ражнатовићке због увреде коју је певачица, како је наведено, изнела у једном другом судском процесу, који је завршен ослобађајућом пресудом.

Још није познато да ли је тужилаштво нешто предузело поводом неовлашћеног снимања на суђењу. Кривични законик (КЗ) прописује кривично дело „неовлашћено прислушкивање и снимање”, које чини онај „ко посебним уређајима неовлашћено прислушкује или снима разговор, изјаву или какво саопштење који му нису намењени”, као и онај „ко омогући непозваном лицу да се упозна са разговором, изјавом или саопштењем који су неовлашћено прислушкивани, односно тонски снимани”.

Запрећена је новчана казна или затвор од три месеца до три године.

Правила за снимање у судници одређена су Судским пословником, који прописује да се фотографисање, аудио и видео-снимање на рочиштима у циљу јавног приказивања снимка обавља по одобрењу председника суда, уз претходно прибављену сагласност председника већа, судије и писаног пристанка странака и учесника снимљене радње.

„Приликом давања одобрења за фотографисање и снимање, водиће се рачуна о интересовању јавности, интересу поступка, приватности и безбедности учесника у поступку”, прописује члан 60 Судског пословника.

Након прибављеног одобрења, како се даље напомиње, фотографисање, аудио и видео-снимање у судници обављаће се под надзором судије, на начин који обезбеђује несметан ток суђења и ред у судници.

На снимку са суђења, у коме су главне актерке две певачице, не само да није било реда у судници, већ је очигледно дозвољено и међусобно вређање. Овакав снимак, који је објављен у медијима, знатно утиче на урушавање угледа суда у јавности, а ако се таква пракса настави – додатно ће пољуљати поверење грађана у суд, слажу се наши саговорници које смо замолили за коментар.

Није први пут да су се у судницама и судским ходницима чуле увредљиве речи, па и претње које размењују супротстављене стране. Судије се увек труде да одрже ред, а понекад због ометања рада суда изричу и новчане казне.

Ипак, када све остане у судници, или се евентуално пренесе у јавност писаним речима у новинским текстовима – нема исту тежину и ефекат као када може да чујете на аудио-запису, који много пластичније дочарава напету атмосферу и непоштовање суда као институције. Због тога је, сматрају наши саговорници, потребно изрећи прописане казне.

Такође, наводе, да је медијски простор у многим информативним емисијама оптерећен говором мржње и увредама у телевизијским студијима, али да судови не смеју дозволити да се таква атмосфера преноси у суднице, где се расправља чињенично стање у предмету, одлучује о правима странака и доносе одлуке о томе да ли ће неко бити осуђен и кажњен.

Суд треба да ради без притиска јавности и без тривијалности, примењујући законе на сваки конкретан случај, а познате личности дужне су да поштују углед суда исто као и сви грађани.

Судови су, како напомињу наши саговорници, ионако под притисцима који долазе споља од медија и очекивања јавности, па не би смели да дозволе да се такви притисци и ометања пренесу и унутар зидова судница.