Snimak svađe dve pevačice u sudnici

Samo predsednik suda može da odobri fotografisanje i snimanje u sudnici. O tome postoje pravila u sudskom poslovniku, koja dobro znaju predstavnici medija, a verovatno i stranke u sudskim postupcima. Međutim, pevačica Jelena Karleuša snimila je dijalog u sudnici sa pevačicom Svetlanom Ražnatović i objavila snimak na društvenoj mreži.

Time je od suđenja napravila u javnosti rijaliti-atmosferu, jer snimak prenose mnogi internet portali, ali je pored toga povredila i Sudski poslovnik i Krivični zakonik.

Suđenja se tonski snimaju samo kada to odredi sud, a Karleuša je u etar pustila audio-zapis na kome se čuje kako govori Svetlani Ražnatović da je „grobovi žuljaju” i dobija odgovor da je ona „grob sa naočarima”. Na snimku preovlađuje povišen ton Jelene Karleuše, kojim se obraća sudiji i suprotnoj strani u postupku.

Usledile su obostrane uvrede, kao i povišen glas Svetlane Ražnatović, koja je Karleuši više puta rekla da je „primitivka” nakon što je ona nju podsetila da je „nosila nanogvicu”, odnosno da je bila krivično osuđena. Kompletna atmosfera na audio-snimku podseća na svađe i nadvikivanja u emisijama rijaliti programa.

Reč je o postupku koji se pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu vodi po tužbi Karleuše protiv Ražnatovićke zbog uvrede koju je pevačica, kako je navedeno, iznela u jednom drugom sudskom procesu, koji je završen oslobađajućom presudom.

Još nije poznato da li je tužilaštvo nešto preduzelo povodom neovlašćenog snimanja na suđenju. Krivični zakonik (KZ) propisuje krivično delo „neovlašćeno prisluškivanje i snimanje”, koje čini onaj „ko posebnim uređajima neovlašćeno prisluškuje ili snima razgovor, izjavu ili kakvo saopštenje koji mu nisu namenjeni”, kao i onaj „ko omogući nepozvanom licu da se upozna sa razgovorom, izjavom ili saopštenjem koji su neovlašćeno prisluškivani, odnosno tonski snimani”.

Zaprećena je novčana kazna ili zatvor od tri meseca do tri godine.

Pravila za snimanje u sudnici određena su Sudskim poslovnikom, koji propisuje da se fotografisanje, audio i video-snimanje na ročištima u cilju javnog prikazivanja snimka obavlja po odobrenju predsednika suda, uz prethodno pribavljenu saglasnost predsednika veća, sudije i pisanog pristanka stranaka i učesnika snimljene radnje.

„Prilikom davanja odobrenja za fotografisanje i snimanje, vodiće se računa o interesovanju javnosti, interesu postupka, privatnosti i bezbednosti učesnika u postupku”, propisuje član 60 Sudskog poslovnika.

Nakon pribavljenog odobrenja, kako se dalje napominje, fotografisanje, audio i video-snimanje u sudnici obavljaće se pod nadzorom sudije, na način koji obezbeđuje nesmetan tok suđenja i red u sudnici.

Na snimku sa suđenja, u kome su glavne akterke dve pevačice, ne samo da nije bilo reda u sudnici, već je očigledno dozvoljeno i međusobno vređanje. Ovakav snimak, koji je objavljen u medijima, znatno utiče na urušavanje ugleda suda u javnosti, a ako se takva praksa nastavi – dodatno će poljuljati poverenje građana u sud, slažu se naši sagovornici koje smo zamolili za komentar.

Nije prvi put da su se u sudnicama i sudskim hodnicima čule uvredljive reči, pa i pretnje koje razmenjuju suprotstavljene strane. Sudije se uvek trude da održe red, a ponekad zbog ometanja rada suda izriču i novčane kazne.

Ipak, kada sve ostane u sudnici, ili se eventualno prenese u javnost pisanim rečima u novinskim tekstovima – nema istu težinu i efekat kao kada može da čujete na audio-zapisu, koji mnogo plastičnije dočarava napetu atmosferu i nepoštovanje suda kao institucije. Zbog toga je, smatraju naši sagovornici, potrebno izreći propisane kazne.

Takođe, navode, da je medijski prostor u mnogim informativnim emisijama opterećen govorom mržnje i uvredama u televizijskim studijima, ali da sudovi ne smeju dozvoliti da se takva atmosfera prenosi u sudnice, gde se raspravlja činjenično stanje u predmetu, odlučuje o pravima stranaka i donose odluke o tome da li će neko biti osuđen i kažnjen.

Sud treba da radi bez pritiska javnosti i bez trivijalnosti, primenjujući zakone na svaki konkretan slučaj, a poznate ličnosti dužne su da poštuju ugled suda isto kao i svi građani.

Sudovi su, kako napominju naši sagovornici, ionako pod pritiscima koji dolaze spolja od medija i očekivanja javnosti, pa ne bi smeli da dozvole da se takvi pritisci i ometanja prenesu i unutar zidova sudnica.