Сиромашни више не верују Волстриту

„Развијене земље на челу са Америком суочене су са сопственим економским урушавањем. Надамо се да наша кинеска браћа неће тиме бити погођена, јер нам је животно потребан солидан спољнотрговински пословни ослонац. Земље трећег света искрено прижељкују нови глобални поредак. Ми не желимо да се овакав крах – какав сада гледамо на Западу – икада понови, не желимо да наш развој угрози нечија несмотреност, не желимо да плаћамо за ризике које нисмо преузимали...”

Дијагноза министра финансија Уганде др Езре Суруме изречена је ове седмице на годишњем самиту гувернера банака 18 држава-чланица групације Зоне преференцијалне трговине у градићу Муњоњо, на југу те централноафричке државе. Самит у Муњоњу један је у низу бројних окупљања широм сиромашног Југа, где је ових дана главна тема криза на Волстриту и њене могуће последице по остатак света.

Јужна полулопта на различите начине доживљава грозничаво упињање Запада да спаси свој банкарски систем, који трећем свету деценијама не само што је диктирао услове развојне помоћи, него је транше обећаних кредита условљавао радикалним политичким и социјалним променама често погубним по евентуалног примаоца средстава.

Генерални секретар УН Бан Ки Мун је недавно на Ист риверу молио развијене земље да Африци, како су давно обећале, исплате обећану годишњу помоћ од 75 милијарди долара. Господин Ки Мун на заседању Генералне скупштине УН није крио зебњу да ли ће то обећање бити испуњено. Само неколико дана касније цео свет је сведок да је Америка, однекуд, сакупила 700 милијарди долара за спасавање несмотрених банака на Волстриту. Истовремено, најјаче економије Европе пумпају милијарде долара у своје компромитоване банке, док Црном континенту сваку помоћ условљавају списком политичких захтева.

„Двоструки стандарди развијеног света у времену тешке кризе на њиховом терену довољно говоре о њиховим приоритетима. Африка заслужује поузданијег економског партнера”, наглашава Роб Дејвис, помоћник јужноафричког министра трговине и индустрије уочи данашњег самита 79 чланица Групације држава Африке, Азије и Карипског басена у Акри (Гана).

Најсиромашније земље света снаћи ће разорно кресање развојне помоћи са Запада, осека директних западњачких инвестиција и развојних кредита. Урушавање западњачког финансијског система истовремено нуди сиромашнијима прилику да се легитимно окрену новим глобалним центрима финансијске моћи. „Сиромашне државе које су последњих деценија већи део извоза и захтева за кредите усмериле новонастајућим економским силама попут Кине, Индије и Бразила имају далеко веће шансе да мање страдају због кризе на Волстриту од оних који су тесно пословали са Западом”, преноси Ројтерс.

„Дуго критикована економска непривлачност Африке западним инвеститорима данас је прерасла у пословну предност најсиромашнијег континента. Презир западњачких кредитних агенција према пословним плановима афричких банака и инвеститора, наше одбијање да се повинујемо декретима ММФ-а, структурним реформама ублажиће последице које ћемо ипак вероватно осетити због надолазеће глобалне економске кризе”, коментарише промугабеов дневник „Хералд ” из Харареа.

Међународни монетарни фонд изишао је јуче са проценом да ће финансијска штета од текуће глобалне финансијске кризе премашити 1.000 милијарди долара. Прошле јесени, након краха америчког тржишта станоградње, ММФ је тврдио да штета неће износити више од 200 милијарди долара.