Siromašni više ne veruju Volstritu

„Razvijene zemlje na čelu sa Amerikom suočene su sa sopstvenim ekonomskim urušavanjem. Nadamo se da naša kineska braća neće time biti pogođena, jer nam je životno potreban solidan spoljnotrgovinski poslovni oslonac. Zemlje trećeg sveta iskreno priželjkuju novi globalni poredak. Mi ne želimo da se ovakav krah – kakav sada gledamo na Zapadu – ikada ponovi, ne želimo da naš razvoj ugrozi nečija nesmotrenost, ne želimo da plaćamo za rizike koje nismo preuzimali...”

Dijagnoza ministra finansija Ugande dr Ezre Surume izrečena je ove sedmice na godišnjem samitu guvernera banaka 18 država-članica grupacije Zone preferencijalne trgovine u gradiću Munjonjo, na jugu te centralnoafričke države. Samit u Munjonju jedan je u nizu brojnih okupljanja širom siromašnog Juga, gde je ovih dana glavna tema kriza na Volstritu i njene moguće posledice po ostatak sveta.

Južna polulopta na različite načine doživljava grozničavo upinjanje Zapada da spasi svoj bankarski sistem, koji trećem svetu decenijama ne samo što je diktirao uslove razvojne pomoći, nego je tranše obećanih kredita uslovljavao radikalnim političkim i socijalnim promenama često pogubnim po eventualnog primaoca sredstava.

Generalni sekretar UN Ban Ki Mun je nedavno na Ist riveru molio razvijene zemlje da Africi, kako su davno obećale, isplate obećanu godišnju pomoć od 75 milijardi dolara. Gospodin Ki Mun na zasedanju Generalne skupštine UN nije krio zebnju da li će to obećanje biti ispunjeno. Samo nekoliko dana kasnije ceo svet je svedok da je Amerika, odnekud, sakupila 700 milijardi dolara za spasavanje nesmotrenih banaka na Volstritu. Istovremeno, najjače ekonomije Evrope pumpaju milijarde dolara u svoje kompromitovane banke, dok Crnom kontinentu svaku pomoć uslovljavaju spiskom političkih zahteva.

„Dvostruki standardi razvijenog sveta u vremenu teške krize na njihovom terenu dovoljno govore o njihovim prioritetima. Afrika zaslužuje pouzdanijeg ekonomskog partnera”, naglašava Rob Dejvis, pomoćnik južnoafričkog ministra trgovine i industrije uoči današnjeg samita 79 članica Grupacije država Afrike, Azije i Karipskog basena u Akri (Gana).

Najsiromašnije zemlje sveta snaći će razorno kresanje razvojne pomoći sa Zapada, oseka direktnih zapadnjačkih investicija i razvojnih kredita. Urušavanje zapadnjačkog finansijskog sistema istovremeno nudi siromašnijima priliku da se legitimno okrenu novim globalnim centrima finansijske moći. „Siromašne države koje su poslednjih decenija veći deo izvoza i zahteva za kredite usmerile novonastajućim ekonomskim silama poput Kine, Indije i Brazila imaju daleko veće šanse da manje stradaju zbog krize na Volstritu od onih koji su tesno poslovali sa Zapadom”, prenosi Rojters.

„Dugo kritikovana ekonomska neprivlačnost Afrike zapadnim investitorima danas je prerasla u poslovnu prednost najsiromašnijeg kontinenta. Prezir zapadnjačkih kreditnih agencija prema poslovnim planovima afričkih banaka i investitora, naše odbijanje da se povinujemo dekretima MMF-a, strukturnim reformama ublažiće posledice koje ćemo ipak verovatno osetiti zbog nadolazeće globalne ekonomske krize”, komentariše promugabeov dnevnik „Herald ” iz Hararea.

Međunarodni monetarni fond izišao je juče sa procenom da će finansijska šteta od tekuće globalne finansijske krize premašiti 1.000 milijardi dolara. Prošle jeseni, nakon kraha američkog tržišta stanogradnje, MMF je tvrdio da šteta neće iznositi više od 200 milijardi dolara.