Интегритет духа и визије

Поводом 125 година од рођења иностраног члана САНУ британског вајара Хенрија Мура (1898–1986), у среду 11. октобра одржана је свечана академија посвећена животу и делу овог истакнутог уметника. Скуп је организовао вајар Мрђан Бајић, дописни члан САНУ, у сарадњи са Британским саветом, а у свечаној сали ове институције присутне су поздравили академик Зоран Кнежевић, председник САНУ, Едвард Фергусон, амбасадор Велике Британије у Србији, и академик Душан Оташевић. Прочитане су поздравне поруке Мери Мур, кћерке Хенрија Мура, и Годфрија Версдејла, испред Фондације „Хенри Мур”.

Хенри Мур је рођен је 1898. у Кастелфорду у Јоркширу, у породици рудара. Похађао је уметничку школу у Лидсу и студирао у Лондону. Мобилисан је за време Првог светског рата и тада је био рањен. Један је од 55 преживелих из батаљона од 400 војника..

Постао је инострани члан САНУ 1975. године. Прославио се бронзаним и мермерним скулптурама и покренуо нови облик модернизма у Великој Британији. На Бијеналу у Венецији 1948. добио је награду за скулптуру. Иако је стекао богатство, живео је скромно и зарађена средства усмеравао у фондацију која носи његово име. Цртеже Хенрија Мура домаћа публика имала је прилику да види 2014. године у Музеју савремене уметности Војводине. Преминуо је 1986. године.

За нашу средину изузетно је значајна изложба Хенрија Мура 1955. године у павиљону „Цвијета Зузорић” као велики модернизаторски догађај за тадашње друштво. За Хенрија Мура је чувени историчар уметности Херберт Рид написаo да поседује интегритет духа и интегритет визије.

О ратним годинама овог истакнутог вајара говорила је на скупу у САНУ историчарка уметности Пенелопи Кертис насловивши своје предавање „Ратна одисеја”. Кертис, бивша директорка Тејт галерије, подсетила је на Мурове скулптуре палих војника инспирисане трагедијом Другог светског рата, као и на цртеже који су настајали након боравка у подземној железници као склоништу у којем се Мур са осталим грађанима затекао током бомбардовања Лондона. Утицај и ефекат ратних година видљив је и у Муровим цртежима Одисеја насталих 1944. године као илустрација књиге „Спасавање” Едварда Саквила Веста, по којој је рађена представа емитована на Би-Би-Си радију.

О раду у атељеу Хенрија Мура говорио је са носталгичним сећањем уметник Ричард Вентворт, док је историчар уметности професор др Јерко Денегри преиспитао друштвено политички контекст и значај изложбе из 1955. године у Београду, Загребу и Љубљани.

Осврнувши се на низ изложби домаћих уметника али и међународних представљања које су у овом историјском раздобљу одсликавале рехабилитацију грађанске уметности након социјалистичког реализма, Денегри је нагласио да Мурова изложба није била изоловани догађај већ једна од етапа дугог процеса интензивирања и демократизације уметничког живота у југословенском простору.

– У контексту међународних представљања, изложба Хенрија Мура била је једина самостална изложба изразито савременог уметника, претходника послератне обнове у дисциплини скулптуре уз његово лично присуство у Београду. Било је изложено 35 скулптура, 40 цртежа, а Мур је посетио и атеље Томе Росандића – рекао је Денегри, нагласивши да је Хенри Мур био уметник радничког порекла који је стварао у елитној уметничкој дисциплини.

Денегри је подсетио на ставове Херберта Рида који је рекао да Муров циљ није класични идеал лепоте већ алтернативни идеал виталности, као и на речи Карла Аргана да у Муровом искуству постоји хуманизам који означава стварно саосећање са постојећом несрећом.

Изложба из 1955. у Београду, Загребу и Љубљани изазвала је и опречна реаговања домаће стручне јавности.

Забележене су речи вајарке Олге Јеврић која је сматрала да се за овај догађај превише везују нека померања у нашој скулптури, те да су и раније постојали знаци отварања према слободнијем језику изражавања.

Насупрот овом ставу је мишљење историчара уметности Лазара Трифуновића, који је написао да је почетком шесте деценије схватање масе у скулптури почело да се мења, као и да су после Мурове изложбе многи појмови постали јаснији...

 У наставку конференције о значају скулптора Хенрија Мура говорили су Љубица Вујовић, Ана Ереш, Феђа Кликовац и Мрђан Бајић.