Мантер: САД против поделе Косова

Амбасадор Сједињених Америчких Држава у Београду Камерон Мантер изјавио је јуче у Ужицу да је „влада ове земље против поделе Косова” и да су „САД привржене идеји развоја и Косова и Србије као две земље у оквиру Европске уније”.

„Знам да су новине објавиле идеју о подели Косова коју је покренуо председник Борис Тадић, а ја нисам видео транскрипт, нисам прочитао ту његову изјаву. Али, чланови владе су ме уверили да оно што је он рекао није добро представљено, оно што је објављено није оно што је рекао”, додаоjeМантер коментаришући недавну изјаву председника Србије Бориса Тадића да се и о подели јужне покрајине може разговарати као о легитимној опцији, али тек ако све друге опције буду исцрпљене.

Мантер је додао да влада САД увек подржава идеју о разговорима између Приштине и Београда, чак и данас и да је „увек добро да Косово и Србија разговарају о заједничкој будућности”.

И мисија Унмика је против поделе Косова, рекао је јуче портпарол Унмика Александар Иванко и додао да „изјаве Бориса Тадића, неће утицати на дијалог Унмика са властима Србије”.

„Наш став је увек био јасан и то није био само наш став, већ и став Контакт групе. Не треба да буде поделе Косова”, рекао је Иванко на конференцији за новинаре у Приштини.

Портпарол Унмика је додао да је заменик шефа мисије УН Дејвид Харланд јуче отпутовао за Београд где ће, и током данашњег дана, са српским властима водити разговоре о проблему српских припадника косовске полиције и царина на северу Косова.

Британски аналитичар за западни Балкан Марк Алмонд оценио је да је недавна изјава председника Србије Бориса Тадића можда „покушај да се припреме околности за поделу Косова”.

„Питам се, није ли ово његов покушај да припреми околности за поделу Косова, истовремено се надајући да би то постало прихватљиво људима у Србији прекрајањем граница у региону”, рекао је Алмонд у изјави за британску мрежу Би-Би-Си.

„Проблем је у томе што би таква промена граница тешко била замислива без тога да релативно велики број Срба који живи јужно од Ибра, заједно са Пећком патријаршијом и манастирима у Грачаници и Дечанима, не остане на чисто албанској територији”, рекао је Алмонд.

Према његовим речима, постоје и други, не само практични проблеми са изјавом Тадића датом пред гласање Генералне скупштине УН о захтеву да Међународни суд правде оцени легалност косовског проглашења независности.

„Ако кажете да сте спремни да размотрите могућност територијалне поделе, то је барем у извесној мери у супротности са вашим истовременим захтевом од Уједињених нација и Међународног суда правде да не прихвате независност Косова. Другим речима, тако у суштини говорите да сте спремни да признате независност Косова, али само под вашим условима”, рекао је британски аналитичар са Оријел колеџа на универзитету у Оксфорду.

Он је додао да Тадићева изјава „неће бити добродошла у западним престоницама” и објаснио: „С једне стране, оне би хтеле да виде да Београд буде предусретљивији по питању Косова. У том контексту, прича о подели уз признавање позитивно ће одјекнути на Западу. Међутим, такво решење би захтевало додатна средства, како у новцу, тако и у људима и политичком капиталу – са којима Запад не располаже не само сада, него је тешко видети да ће их имати у скоријој будућности”, рекао је Алмонд.

„Тешко је видети и како би САД, после понижења које су доживеле у Грузији, пристале на било какву промену своје подршке независном и целовитом Косову”, сматра Алмонд.

Аналитичар је рекао да постоје извесне шансе да успе иницијатива Србије у УН да Међународни суд правде процени легалност проглашења независног Косова.

Директор Београдског центра за људска права професор Војин Димитријевић изјавио је јуче да је најјачи аргумент Србије пред Генералном скупштином бити то што је Косово, које је било под међународном управом, признато без сагласности УН, али и да ће одговор вероватно бити „округло, па на ћоше”, који ће бити од користи ономе ко то успе да протумачи.

Осврћући се на одјек који је имала изјава председника Србије о подели Косова, Димитријевић је приметио да је та идеја дуго присутна у Србији, „из проверених националних кругова, пре свега из Српске академије наука и уметности”.

Он каже да „подела никад није била искључена”, и да се не мора назвати подела, него коректура граница.

„Нажалост, по српску страну и коректура граница и добијање једног дела Косова подразумева признавање друге стране, као једне одвојене државе”, рекао је Димитријевић.

Према његовим речима, идеја о подели Косова није у супротности са оним што сада Србија покушава у Генералној скупштини УН.