Manter: SAD protiv podele Kosova

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država u Beogradu Kameron Manter izjavio je juče u Užicu da je „vlada ove zemlje protiv podele Kosova” i da su „SAD privržene ideji razvoja i Kosova i Srbije kao dve zemlje u okviru Evropske unije”.

„Znam da su novine objavile ideju o podeli Kosova koju je pokrenuo predsednik Boris Tadić, a ja nisam video transkript, nisam pročitao tu njegovu izjavu. Ali, članovi vlade su me uverili da ono što je on rekao nije dobro predstavljeno, ono što je objavljeno nije ono što je rekao”, dodaojeManter komentarišući nedavnu izjavu predsednika Srbije Borisa Tadića da se i o podeli južne pokrajine može razgovarati kao o legitimnoj opciji, ali tek ako sve druge opcije budu iscrpljene.

Manter je dodao da vlada SAD uvek podržava ideju o razgovorima između Prištine i Beograda, čak i danas i da je „uvek dobro da Kosovo i Srbija razgovaraju o zajedničkoj budućnosti”.

I misija Unmika je protiv podele Kosova, rekao je juče portparol Unmika Aleksandar Ivanko i dodao da „izjave Borisa Tadića, neće uticati na dijalog Unmika sa vlastima Srbije”.

„Naš stav je uvek bio jasan i to nije bio samo naš stav, već i stav Kontakt grupe. Ne treba da bude podele Kosova”, rekao je Ivanko na konferenciji za novinare u Prištini.

Portparol Unmika je dodao da je zamenik šefa misije UN Dejvid Harland juče otputovao za Beograd gde će, i tokom današnjeg dana, sa srpskim vlastima voditi razgovore o problemu srpskih pripadnika kosovske policije i carina na severu Kosova.

Britanski analitičar za zapadni Balkan Mark Almond ocenio je da je nedavna izjava predsednika Srbije Borisa Tadića možda „pokušaj da se pripreme okolnosti za podelu Kosova”.

„Pitam se, nije li ovo njegov pokušaj da pripremi okolnosti za podelu Kosova, istovremeno se nadajući da bi to postalo prihvatljivo ljudima u Srbiji prekrajanjem granica u regionu”, rekao je Almond u izjavi za britansku mrežu Bi-Bi-Si.

„Problem je u tome što bi takva promena granica teško bila zamisliva bez toga da relativno veliki broj Srba koji živi južno od Ibra, zajedno sa Pećkom patrijaršijom i manastirima u Gračanici i Dečanima, ne ostane na čisto albanskoj teritoriji”, rekao je Almond.

Prema njegovim rečima, postoje i drugi, ne samo praktični problemi sa izjavom Tadića datom pred glasanje Generalne skupštine UN o zahtevu da Međunarodni sud pravde oceni legalnost kosovskog proglašenja nezavisnosti.

„Ako kažete da ste spremni da razmotrite mogućnost teritorijalne podele, to je barem u izvesnoj meri u suprotnosti sa vašim istovremenim zahtevom od Ujedinjenih nacija i Međunarodnog suda pravde da ne prihvate nezavisnost Kosova. Drugim rečima, tako u suštini govorite da ste spremni da priznate nezavisnost Kosova, ali samo pod vašim uslovima”, rekao je britanski analitičar sa Orijel koledža na univerzitetu u Oksfordu.

On je dodao da Tadićeva izjava „neće biti dobrodošla u zapadnim prestonicama” i objasnio: „S jedne strane, one bi htele da vide da Beograd bude predusretljiviji po pitanju Kosova. U tom kontekstu, priča o podeli uz priznavanje pozitivno će odjeknuti na Zapadu. Međutim, takvo rešenje bi zahtevalo dodatna sredstva, kako u novcu, tako i u ljudima i političkom kapitalu – sa kojima Zapad ne raspolaže ne samo sada, nego je teško videti da će ih imati u skorijoj budućnosti”, rekao je Almond.

„Teško je videti i kako bi SAD, posle poniženja koje su doživele u Gruziji, pristale na bilo kakvu promenu svoje podrške nezavisnom i celovitom Kosovu”, smatra Almond.

Analitičar je rekao da postoje izvesne šanse da uspe inicijativa Srbije u UN da Međunarodni sud pravde proceni legalnost proglašenja nezavisnog Kosova.

Direktor Beogradskog centra za ljudska prava profesor Vojin Dimitrijević izjavio je juče da je najjači argument Srbije pred Generalnom skupštinom biti to što je Kosovo, koje je bilo pod međunarodnom upravom, priznato bez saglasnosti UN, ali i da će odgovor verovatno biti „okruglo, pa na ćoše”, koji će biti od koristi onome ko to uspe da protumači.

Osvrćući se na odjek koji je imala izjava predsednika Srbije o podeli Kosova, Dimitrijević je primetio da je ta ideja dugo prisutna u Srbiji, „iz proverenih nacionalnih krugova, pre svega iz Srpske akademije nauka i umetnosti”.

On kaže da „podela nikad nije bila isključena”, i da se ne mora nazvati podela, nego korektura granica.

„Nažalost, po srpsku stranu i korektura granica i dobijanje jednog dela Kosova podrazumeva priznavanje druge strane, kao jedne odvojene države”, rekao je Dimitrijević.

Prema njegovim rečima, ideja o podeli Kosova nije u suprotnosti sa onim što sada Srbija pokušava u Generalnoj skupštini UN.