Вода у вину, а ракија без воћа

Чак 13 од 14 узорака вина из пет највећих трговинских ланаца није прошло тест аутентичности јер им је додата вода и етанол другог ботаничког порекла, показала је најновија анализа коју је објавило удружење „Покрет потрошача за квалитет хране”. Ова акција обухватила је и контролу тржишта воћних ракија и испоставило се да од седам узоркованих шест није прошло овај тест.

Контролисана вина су углавном увозна из Северне Македоније, Италије, Шпаније, Мађарске и Француске, а показало се да у 92,8 одсто узорака није реч о правом вину, јер је детектовано присуство воде другог порекла у односу на грожђану и винску воду и присуство етанола другог ботаничког порекла. Када је реч о воћним ракијама анализе су такође показале присуство етанола од других биљака и потврђено је да контролисани узорци нису у потпуности од воћа. Само један узорак је био исправан, а сви остали се, могу назвати рафинисаним етанолима декларисаним као воћне ракије. Према подацима који су објављени у три ракије је пронађен кукурузни етанол (воћног уопште нема), а у друга три узорка највероватније меласни рафинисани етаноли.

Подсетимо, на иницијативу овог удружења недавно је покренута и акција контроле аутентичности меда када је установљено да 22 од 25 узорака није исправно и још траје ванредна инспекцијска контрола.

Најновији извештаји и анализе вина и ракије биће, како сазнајемо, прослеђени надлежним државним органима ради даљих корака. Како је наведено у саопштењу овог удружења вино и ракију је узорковала акредитована и овлашћена лабораторије „Еко-лаб” ДОО из Београда, а анализе је обавила лабораторија „Ана лаб” из Панчева која је специјализована за изотопска испитивања у храни.

Иначе и ову акцију покренуо је Кластер произвођача „Уједињени за квалитет” који, како су раније рекли, више не може да се избори са нелојалном конкуренцијом и фалсификатима хране на тржишту. Како сазнајемо из овог удружења, постоји и нелегалан промет алкохолних пића, односно алкохола из физичке производње који убија легалне произвођаче и претпоставља се да је на тржишту у угоститељском сектору 80 одсто управо овакве „робе”. Држава губи стотине милиона евра (процене иду до милијарду евра годишње) због немогућности наплаћивања акциза и осталих пореза и доприноса, па и немогућности да се региструју нови легални произвођачи.

Тиме легални произвођачи губе конкурентност, и онда нису у могућности да запошљавају нове раднике, губе се озбиљна средства на годишњем нивоу у државном буџету. Уместо да укупна вредност од промета алкохолних пића буде најмање 400 милиона евра, она износи око 16 милиона. Ниједан озбиљан страни инвеститор није расположен да инвестира у тај сектор када је тржиште препуштено само себи, наводе из удружења.

Најновији резултати квалитета вина и ракије су поражавајући и указују да нешто мора да се промени у инспекцијском надзору тржишта. Према овом што видимо контроле ни нема, јер на овако малом узорку из промета у највећим трговинама од седам ракија шест не испуњава услове квалитета, кажу из Кластера произвођача „Уједињени за квалитет”. Произвођачи напомињу да се сада виде разлози зашто сектори вина, алкохола и меда нису конкурентни. Очигледне су пореске и економске преваре које стварају огроман дампинг ефекат лојалној индустрији. Према њиховом мишљењу укупни губици могу да износе и више од милијарду евра у буџету Србије.

Имамо строге прописе

Тржиште Србије је изгледа погодно за продају јефтиног вина. Иначе на нашем тржишту нису дозвољени састојци којима се мења састав или количина овог пића. Према нашим прописима, а и у складу са европском регулативом, сви енолошки процеси искључују додавање воде, а и када је неопходно у производњи, тај процес мора да прати дозвола надлежних и званична документација.

Више вина него грожђа у виноградима

У Србији постоји стратегија развоја винарства и виноградарства коју је донела влада пре три године по којој би у наредној деценији требало да се подигне 25.000 хектара нових винограда, како бисмо побољшали конкурентност наше винарске индустрије. До сада је „подигнуто” око 240 хектара и питање је да ли се планирани циљ може испунити у наредних седам година. Произвођачи сумњају, јер наводе да не могу да буду конкурентни са дампинг ценама вина која се увозе, а у ствари су економске преваре.

– Виноградари не могу да продају своје грожђе винаријама, јер им је цена од 45 до 130 динара по килограму, а из Македоније винари увозе вино у ринфузи за купажирање својих вина по цени од 30 евроценти по литри. А ни не знају да купују преваре! И зато нико и не улази у заштиту геопорекла, јер се боје да ће се видети у количинама да је више вина, него грожђа у виноградима.