Voda u vinu, a rakija bez voća

Čak 13 od 14 uzoraka vina iz pet najvećih trgovinskih lanaca nije prošlo test autentičnosti jer im je dodata voda i etanol drugog botaničkog porekla, pokazala je najnovija analiza koju je objavilo udruženje „Pokret potrošača za kvalitet hrane”. Ova akcija obuhvatila je i kontrolu tržišta voćnih rakija i ispostavilo se da od sedam uzorkovanih šest nije prošlo ovaj test.

Kontrolisana vina su uglavnom uvozna iz Severne Makedonije, Italije, Španije, Mađarske i Francuske, a pokazalo se da u 92,8 odsto uzoraka nije reč o pravom vinu, jer je detektovano prisustvo vode drugog porekla u odnosu na grožđanu i vinsku vodu i prisustvo etanola drugog botaničkog porekla. Kada je reč o voćnim rakijama analize su takođe pokazale prisustvo etanola od drugih biljaka i potvrđeno je da kontrolisani uzorci nisu u potpunosti od voća. Samo jedan uzorak je bio ispravan, a svi ostali se, mogu nazvati rafinisanim etanolima deklarisanim kao voćne rakije. Prema podacima koji su objavljeni u tri rakije je pronađen kukuruzni etanol (voćnog uopšte nema), a u druga tri uzorka najverovatnije melasni rafinisani etanoli.

Podsetimo, na inicijativu ovog udruženja nedavno je pokrenuta i akcija kontrole autentičnosti meda kada je ustanovljeno da 22 od 25 uzoraka nije ispravno i još traje vanredna inspekcijska kontrola.

Najnoviji izveštaji i analize vina i rakije biće, kako saznajemo, prosleđeni nadležnim državnim organima radi daljih koraka. Kako je navedeno u saopštenju ovog udruženja vino i rakiju je uzorkovala akreditovana i ovlašćena laboratorije „Eko-lab” DOO iz Beograda, a analize je obavila laboratorija „Ana lab” iz Pančeva koja je specijalizovana za izotopska ispitivanja u hrani.

Inače i ovu akciju pokrenuo je Klaster proizvođača „Ujedinjeni za kvalitet” koji, kako su ranije rekli, više ne može da se izbori sa nelojalnom konkurencijom i falsifikatima hrane na tržištu. Kako saznajemo iz ovog udruženja, postoji i nelegalan promet alkoholnih pića, odnosno alkohola iz fizičke proizvodnje koji ubija legalne proizvođače i pretpostavlja se da je na tržištu u ugostiteljskom sektoru 80 odsto upravo ovakve „robe”. Država gubi stotine miliona evra (procene idu do milijardu evra godišnje) zbog nemogućnosti naplaćivanja akciza i ostalih poreza i doprinosa, pa i nemogućnosti da se registruju novi legalni proizvođači.

Time legalni proizvođači gube konkurentnost, i onda nisu u mogućnosti da zapošljavaju nove radnike, gube se ozbiljna sredstva na godišnjem nivou u državnom budžetu. Umesto da ukupna vrednost od prometa alkoholnih pića bude najmanje 400 miliona evra, ona iznosi oko 16 miliona. Nijedan ozbiljan strani investitor nije raspoložen da investira u taj sektor kada je tržište prepušteno samo sebi, navode iz udruženja.

Najnoviji rezultati kvaliteta vina i rakije su poražavajući i ukazuju da nešto mora da se promeni u inspekcijskom nadzoru tržišta. Prema ovom što vidimo kontrole ni nema, jer na ovako malom uzorku iz prometa u najvećim trgovinama od sedam rakija šest ne ispunjava uslove kvaliteta, kažu iz Klastera proizvođača „Ujedinjeni za kvalitet”. Proizvođači napominju da se sada vide razlozi zašto sektori vina, alkohola i meda nisu konkurentni. Očigledne su poreske i ekonomske prevare koje stvaraju ogroman damping efekat lojalnoj industriji. Prema njihovom mišljenju ukupni gubici mogu da iznose i više od milijardu evra u budžetu Srbije.

Imamo stroge propise

Tržište Srbije je izgleda pogodno za prodaju jeftinog vina. Inače na našem tržištu nisu dozvoljeni sastojci kojima se menja sastav ili količina ovog pića. Prema našim propisima, a i u skladu sa evropskom regulativom, svi enološki procesi isključuju dodavanje vode, a i kada je neophodno u proizvodnji, taj proces mora da prati dozvola nadležnih i zvanična dokumentacija.

Više vina nego grožđa u vinogradima

U Srbiji postoji strategija razvoja vinarstva i vinogradarstva koju je donela vlada pre tri godine po kojoj bi u narednoj deceniji trebalo da se podigne 25.000 hektara novih vinograda, kako bismo poboljšali konkurentnost naše vinarske industrije. Do sada je „podignuto” oko 240 hektara i pitanje je da li se planirani cilj može ispuniti u narednih sedam godina. Proizvođači sumnjaju, jer navode da ne mogu da budu konkurentni sa damping cenama vina koja se uvoze, a u stvari su ekonomske prevare.

– Vinogradari ne mogu da prodaju svoje grožđe vinarijama, jer im je cena od 45 do 130 dinara po kilogramu, a iz Makedonije vinari uvoze vino u rinfuzi za kupažiranje svojih vina po ceni od 30 evrocenti po litri. A ni ne znaju da kupuju prevare! I zato niko i ne ulazi u zaštitu geoporekla, jer se boje da će se videti u količinama da je više vina, nego grožđa u vinogradima.