Вештачка интелигенција може да угрози људска права

Дигитална револуција обухватила је и правосуђе и кривични поступак, а правници упозоравају да пресуде ипак треба да доносе судије, а не машине и вештачка интелигенција. Софтвери за препознавање лица и програми за предвиђање појединих фаза поступка и доношење одлука, могу довести до повреде људских права, упозорили су кривичари на недавно одржаном саветовању на Златибору.

– Суђења у онлајн формату никада не смеју да иду на штету права странака у поступку, начела непосредности, права на правни лек и права на правду. Даљинска биометријска идентификација лица пружа добре могућности за откривање окривљених, али и за проналажење жртава кривичних дела – рекла је професорка др Татјана Бугарски, деканка Правног факултета у Новом Саду.

– Претварање слике, звука и докумената у дигитални облик има за циљ да живот и рад људи учини ефикаснијим и економичнијим. Убрзана дигитализација отвара читав спектар важних питања за рад правосудних и полицијских органа. Будући развој кривичног поступка свакако ће имати за последицу промену физиономије и динамике предузимања појединих процесних радњи, али постоји и реална могућност промене поимања правде и правичности, која се чини скоро неминовном у условима дигитализације, посебно имајући у виду вештачку интелигенцију – казала је др Бугарски.

Процес дигитализације у раду правосудних органа, познат и као е-правосуђе, представља процес претварања аналогних података из предмета суда и тужилаштва у дигиталне податке ради њиховог даљег коришћења на бржи и једноставнији начин.

– Развој информационо-комуникационе технологије (ИКТ) у правосудним органима треба да омогући лакши приступ основним подацима о предметима који су у поступку, странкама, браниоцима, споредним процесним субјектима, пуномоћницима и другим заинтересованим особама које учествују у судском поступку. На нивоу Европске уније формиран је портал е-правосуђе преко којег је омогућен приступ информацијама о прописима и судској пракси ЕУ и држава чланица – објаснила је др Татјана Бугарски.

Овај портал омогућава и употребу онлајн формулара, слање и достављање поднесака и плаћање судских трошкова електронским путем, приступ базама података, електронску размену, повезивање различитих националних регистара, видео-конференцијске системе.

– Дигитална трансформација правосуђа Европске уније подразумева структурну реформу националних правосудних система како би се повећали њихови капацитети за рад на интернету уз уважавање свих правних гаранција, као и унапређење прекограничне правосудне сарадње надлежних органа на нивоу ЕУ – нагласила је др Бугарски.

У Србији је, у оквиру Министарства правде, формиран јединствен портал преко кога је могуће пратити токове предмета у Врховном суду, Управном, апелационим, вишим, основним, привредним и прекршајним судовима, као и ток предмета јавних извршитеља.

– Утицај развоја дигитализације на кривични поступак креће се од употребе помоћних техничких средстава у извођењу појединих процесних радњи, па до онлајн суђења. И поред свих аргумената за и против, виртуелно суђење се показало као спасоносно решење током пандемије, јер је спречило потпуну обуставу рада правосудних органа у условима социјалне дистанце и забране окупљања у затвореном простору – подсетила је професорка.

Пандемија није зауставила криминалитет. Напротив, како је навела, виртуелни простор је постао ново место извршења кривичних дела, тако да је искуство полицијских и правосудних органа у овом периоду показало да информационо-комуникационе технологије могу и треба да буду важан „савезник” у борби против криминалитета, али је исто тако битно шта, како и на који начин треба и може да се употреби за вођење кривичног процеса, поштујући основна начела поступка, као и основна људска права и слободе. Међутим, вештачка интелигенција може да угрози право на приватност и заштиту података.

Србија спада у 16,5 одсто држава које су објавиле своје стратегије вештачке интелигенције, док је 11 процената отпочело развијање стратегија.

– Према индексу спремности за вештачку интелигенцију за 2022. годину, од 181 рангиране државе, Република Србија је на 59. месту. Такође, у Србији је основан и Истраживачко-развојни институт за вештачку интелигенцију који се бави истраживањем вештачке интелигенције у различитим областима, као и Канцеларија за информационе технологије и електронску управу. Према Стратегији вештачке интелигенције за период од 2020–2025. године, једна од предвиђених мера је унапређење услуга јавног сектора применом вештачке интелигенције.

Реч је пре свега о помоћи вештачке интелигенције у решавању великог броја предмета, недовољне ефикасности судских поступака, али и у доприносу уједначеној судској пракси. У кривичним поступцима може бити примењена само уколико гарантује поштовање основних људских права и слобода.

– Најсавременији облик вештачке интелигенције, када се говори о кривичном поступку, је такозвана предиктивна правда која има за циљ да помогне судијама у доношењу одлука. Под овим се подразумева анализа великог броја судских одлука од стране вештачке интелигенције ради предвиђања исхода одређеног предмета или одређене фазе поступка – напоменула је проф. др Татјана Бугарски.

Изузетно је важно изградити поуздане системе вештачке интелигенције у које ће сви имати поверења. То је могуће, рекла је професорка, само уколико је вештачка интелигенција заснована на законитости, етичности и отпорности на грешке и злоупотребе.

Министарство и улагања

– У развоју и примени вештачке интелигенције у свету предњаче САД, Кина, Уједињено Краљевство, Канада и Израел. Кина се посебно издваја у области научног рада, али и броју патената из области вештачке интелигенције. Интересантан податак је да су Уједињени Арапски Емирати прва држава на свету која је именовала министра за вештачку интелигенцију. Са друге стране, у ЕУ су повећане инвестиције у технологију вештачке интелигенције и оне ће до 2025. достићи вредност од 22,4 милијарде евра – казала је др Татјана Бугарски.