Грејање може да почне

Није честа појава да се временске прилике у дан подударе с прописаним параграфима, али, ето, ове године се догодило да баш данас, за када је најављен осетан пад спољне температуре, треба и званично да почне грејна сезона, другим речима – да сви грађани чији су домови у систему даљинског грејања имају топле радијаторе. Обезбеђене су довољне количине енергената и систем „Београдских електрана”, један од најзначајнијих енергетских гиганата у Београду и Србији, спреман је да у наредним хладним данима греје станове потрошача, обећава у разговору за „Политику” Вања Вукић, директор овог јавно-комуналног предузећа.

Можда је мање познато да у процесу производње топлотне енергије у „Београдским електранама” највеће учешће има природни гас, више од 96 одсто, тако да је основа будуће развојне политике компаније диверсификација енергената и коришћење обновљивих извора енергије. Овакав принцип, осим што је сагласан са стратегијом енергетског развоја Републике Србије, у складу је и са европским тенденцијама о креирању нове генерације даљинских система грејања без емисије угљен-диоксида.

‒ Намера је да у наредном периоду остваримо што веће уштеде у потрошњи главних енергената, природног гаса и течног горива, електричне енергије и сирове и технолошке воде. Потреба је да се рад постројења и дистрибутивне мреже учине што ефикаснијим. У оквиру пројеката рехабилитације топлотних извора и топловодне мреже, реконструисане су све веће топлане и котларнице како би била сигурнија и економичнија производња и дистрибуција топлотне енергије. На основу тога су стечени услови да што више укључимо обновљиве изворе енергије, посебно геотермалну, у систем даљинског грејања ‒ наглашава директор Вукић и додаје да је баш зато ангажован Рударско-геолошки факултет да изради Студију о геотермалном потенцијалу подземних водних ресурса у близини производних постројења.

Иначе, у плану је да на 18 локација у оквиру предузећа буде испитана могућност примене геотермалних ресурса у производњи топлотне енергије. А један од најважнијих националних енергетских пројеката који би требало да се реализује у наредне две године је изградња ванградског топловода Обреновац – Нови Београд, који ће повезивати производне капацитете „Електропривреде Србије” и „Београдских електрана”.

Шта то подразумева и коју добит ће од овог пројекта имати „Електране”, а коју грађани?

‒  Остварује нам се вишедеценијски сан. Из ТЕНТ-а ће бити преузето 600 мегавата топлотне енергије која ће бити транспортована до топлане „Нови Београд”. То ће обезбедити енергетску стабилност, а са техничке стране овај уговор подразумева изградњу 30 километара топловодне трасе, односно 60 километара цеви. Градићемо и четири препумпне станице ‒ Сава, Бољевци, Остружница и Нови Београд. Бенефит тог пројекта биће смањење потрошње природног гаса у производњи топлотне енергије у топлани „Нови Београд” и повећање енергетске ефикасности ТЕНТ-а кроз когенеративни рад, то јест истовремену производњу електричне и топлотне енергије, што ће довести до значајних позитивних ефеката на животну средину и смањење загађења ваздуха ‒ објашњава Вукић, изражавајући захвалност свим државним и градским институцијама које су подржале овај пројекат.

Разговор с директором „Београдских електрана” не може да буде комплетан ако се не помене и учешће овог предузећа у пројекту познатом као Експо 2027. Јасно је да је „Електранама” додељена значајна и захтевна улога у припреми ове престижне манифестације у току које ће српска престоница без сумње доћи у сам центар светских збивања када је реч о областима образовања, културе, технологије и иновација.

‒ Наш задатак је да изградимо постројење које ће да производи топлотну, електричну и расхладну енергију. Такво постројење не постоји на територији наше републике, као ни у окружењу. Ово је пројекат од националног интереса и зато смо све расположиве ресурсе ставили у службу његове реализације. Од изузетне важности је и подршка коју имамо од државе. Мој тим и ја радимо како бисмо испоштовали рокове јер ће то донети добробит не само Београду већ и Србији. Изградићемо постројење „Сурчинско поље” капацитета 16,1 мегават топлотне, 30 мегавата расхладне и 10 мегавата електричне енергије. Очекујем да ће уговор за извођење радова да буде закључен најкасније у трећем кварталу 2024. године. Најважније је да завршимо у предвиђеном року и за сада могу да кажем да се све одвија по плану ‒ каже Вукић.

Последњих година се доста прича о пројекту „Винча”, односно о електричној и топлотној енергији произведеним из отпада на новој депонији. Докле се стигло с реализацијом?

‒ Веома сам поносан што је „Београдским електранама” кроз многе пројекте и изазове, који нам предстоје наредних година, поверено да будемо део великог инвестиционог циклуса у Србији. Наиме, топлотна енергија произведена у постројењу за комбиновану производњу електричне и топлотне енергије у комплексу санитарне депоније „Винча” биће преузета и дистрибуирана потрошачима који се сада снабдевају из Топлане „Коњарник”. Завршена је изградња комплетне инфраструктуре и ускоро можемо да очекујемо да овај пројект заживи. Оно што је важно за „Београдске електране” јесте и то што ће производни капацитет у Топлани „Коњарник” бити проширен за 56,5 мегавата. То значи да ће предузеће бити у могућности да прошири топловодну мрежу и на подручја која немају изведену дистрибутивну топловодну инфраструктуру уз могућност да се на систем даљинског грејања прикључе нови корисници ‒ објашњава Вукић.

Корисници ‒ милион грађана и хиљаде објеката

ЈКП „Београдске електране” су највећи произвођач и дистрибутер топлотне енергије и из овог система се топлотном енергијом снабдева више од милион грађана главног града и више хиљада објеката пословног простора. Са 15 великих топлотних извора – топлана и 18 котларница ‒ „Електране” представљају и једног од највећих појединачних потрошача енергената у Србији, превасходно природног гаса. Испод београдских улица простире се топловодна мрежа дужине од око 800 километара, односно 1.600 километара у оба правца, која се сваке године проширује за више десетина километара. Готово 50 одсто свих потрошача система даљинског грејања Србије налази се у Београду.

Топлодалековод Обреновац – Нови Београд     

Пре неколико дана градоначелник Александар Шапић, представник кинеске компаније „Power Construction Corporation of China” Јанг Бо и Вања Вукић потписали су анекс уговора о пројекту изградње ванградског топловода Обреновац – Нови Београд. Шапић је изразио веровање да су се сада стекли услови и да ће за две године Београд коначно добити оно што се чека више од 30 година. Вукић је рекао да ће „Београдске електране” преузети 600 мегавата топлотне енергије из термоелектране „Никола Тесла” и довести је до Новог Београда. Сем енергетске стабилности, овај уговор подразумева и изградњу 30 километара трасе, односно 60 километара цеви. Поменутих 600 мегавата топлотне енергије значи више од половине инсталисане снаге топлане на Новом Београду, највеће у систему „Београдских електрана”. Представник кинеске компаније обећао је убрзавање процедуре за што скорије започињање пројекта.