Отворена Конференција астронома Србије у САНУ

Конференција астронома Србије свечано је отворена јутрос у Српској академији наука и уметности, у организацији Астрономске опсерваторије Београд и Катедре за астрономију Математичког факултета Универзитета у Београду.

Поздрављајући учеснике, председник САНУ Зоран Кнежевић је оценио да је програм конференције обиман и занимљив и да ће „развој астрономије у Србији између две конференције бити сагледан у најширој перспективи и на највишем стручном и научном нивоу”, преноси Танјуг.

Кнежевић је истакао да САНУ као кровна научна и уметничка институција негује и подржава највише научне и уметничке вредности, важан део њених активности су и научни скупови, као што је Конференција астронома Србије.

У свом обраћању, државни секретар Министарства науке, технолошког развоја и иновација Вукашин Гроздић је рекао да је циљ конференције да обједни широке теме, а излагања ће бити објављена као трајни допринос астрономији као науци.

Декан Математичког факултета Зоран Ракић је пожелео „много научних расправа и нових идеја за нове пројекте”, док је директор Астрономске опсерваторије Београд Лука Поповић најавио разне теме важне за српску астрономију и изразио наду да ће се доћи до неких идеја како да се унапреди научни и истраживачки и рад.

Почетна предавања припала су Волфраму Колачнију „Variability of AGN” и Петру Куфурст са „Supernovae as tracers of the structure and evolution of the surrounding universe”.

Сесије конференције која траје до 20. октобра укључују предавања по позиву домаћих и међународних предавача, презентације докторских и магистарских теза које су завршене од последње конференције, а представљени прилози биће објављени у публикацијама Астрономске опсерваторије Београд.

Циљ 20. Конференције је да покрије широк спектар тема, као што су физика звезда, физика међузвездане материје, звездани и галактички системи, астрометрија, динамичка астрономија, планетологија, екстрагалактичка астрономија и космологија.

Међу темама су и интердисциплинарне студије које обухватају астробиологију, астрохемију, геофизику, физику атмосфере, астронаутику, свемирску науку, историју, филозофију и наставу астрономије, аматерску астрономију, социологију астрономије, астрономију у уметности и култури.