Како смо угасили звезде

Због јаког уличног светла и разноразних светлећих реклама звезде би, упозоравају научници, кроз 20 година могле да постану невидљиве. Да светлосно загађење узима маха, упозоравали су стручњаци и раније. Рецимо, 2016. су указивали да Млечни пут није видљив из трећине дворишта, а процене показују да се сваке године осветли нових десет одсто неба.

Многе земље у борбу против светлосног загађења кренуле су оснивањем комисија које, налик на оне које решавају проблеме с буком, контролишу јачину и усмеравање светлосних канала. У комшилуку, тачније у Мађарској, Словенији и Хрватској, већ дуги низ година постоје прописи који регулишу овај проблем, а код нас...

– Светлосно загађење је вероватно најбрже растући проблем, али свест људи о њему је изузетно ниска. Добра вест је да се, за разлику од других загађења животне средине, може лако решити – постављањем еколошких осветљења, коришћењем у кући осветљења која не прелазе 3.000 келвина, искључивањем светла када нам оно није потребно… – објашњава за „Политику” др Дајана Бјелајац, доцент на новосадском Природно-математичком факултету и председница организације „Carpe noctem”, еколошког удружења у чијем је средишту борба са светлосним загађењем.

Ипак, вештачки продужен дан одражава се на комплетан живи свет. Бројна су научна истраживања која указују како екрани, од оног на мобилном до телевизијског, утичу на поремећај сна. Док количина светла којој ћете бити изложени у вашем дому зависи од вас самих, лека од треперећих, агресивних реклама или комшијског осветљења које допире у вашу собу – нема.

– У насељима станари су потпуно незаштићени уколико их, рецимо, омета рефлектор с комшијске куће, јер не постоји ниједан пропис који ће их заштити. У пракси се све своди на тумачење закона које може бити и субјективно. Штети нам и собно осветљење, рецимо оно јачине 6.000 келвина ствара утисак да изнад нас сија сунце. А ту су и мобилни телефони, таблети, телевизори… Све то, кроз поремећај сна, утиче на здравље људи – појашњава др Дајана Бјелајац.

Не само на људе, светлосно загађење претња је за сва жива бића, од људи до корала, којима вештачка светлост омета размножавање. Рецимо, ноћна створења постају дезоријентисана кад сијалице избришу ноћ. Вештачки продужен дан огромну штету наноси и птицама селицама. О њеним размерама можда најбоље сведочи случај из 2017. године и позив упућен полицајцу Џошу Хендерсону из Тексаса. Наиме, узнемирени станари позвали су га због мртвих птица које су затекли око своје зграде. Тачно 395 птица селица настрадало је као последица светлосног загађења, јер прекомерна количина вештачког светла ноћу не само да их дезоријентише већ нарушава и њихов ритам.

– Утицај не мора да буде само на метаболичком нивоу. Један од занимљивијих примера је из долине реке Лоаре. Наиме, стручњаци су приметили да ту више нема пчела и почели су да истражују зашто је то тако. Требало им је времена да сагледају шта се то у животној средини променило и на крају су закључили да је разлог промена уличног осветљења. Наиме, стављено је ЛЕД бело светло које погодује пауцима и који су у тим условима били активнији, исплели су много беличасте мреже. А то је за последицу имало нестанак пчела – истиче наша саговорница.

И небо, баш као и природна подручја, може да буде заштићено. Међународна организација „Тамно небо” је још 2001. године покренула програм да заштити подручја широм света са очуваним природним, тамним небом. Србије још увек нема на овој мапи, али постоје локације на којима је ноћ још увек – ноћ.

– Рецимо, Центар за промоцију науке подржао је астро-камп „Парк тамног неба”, који је „Carpe noctem” организовао на Тари за све ентузијасте и заљубљенике у небо. Погодна су и подручја на Копаонику, Златару, Старој планини… Нажалост, у Војводини су чак и заштићена подручја доста осветљена, што је посебан проблем јер птице мигрирају преко ових простора – додаје наша саговорница, која се иначе налази и у комисији за проглашавање локалитета „Тамног неба” у овој међународној организацији.

Фонд за науку подржао пројекат мерења светлосног загађења

Ове године Фонд за науку и технику први пут финансира пројекат који се бави проблемом светлосног загађења. Замисао је да се у Астрономској опсерваторији у Београду сагради Урбана опсерваторија, где би се обављало мерење осветљености ноћног неба. Носилац пројекта је Астрономска опсерваторија, а пројектни тим чине чланови запослени на Институту за физику, београдском Медицинском факултету и Природно-математичком факултету у Новом Саду.