Kako smo ugasili zvezde

Zbog jakog uličnog svetla i raznoraznih svetlećih reklama zvezde bi, upozoravaju naučnici, kroz 20 godina mogle da postanu nevidljive. Da svetlosno zagađenje uzima maha, upozoravali su stručnjaci i ranije. Recimo, 2016. su ukazivali da Mlečni put nije vidljiv iz trećine dvorišta, a procene pokazuju da se svake godine osvetli novih deset odsto neba.

Mnoge zemlje u borbu protiv svetlosnog zagađenja krenule su osnivanjem komisija koje, nalik na one koje rešavaju probleme s bukom, kontrolišu jačinu i usmeravanje svetlosnih kanala. U komšiluku, tačnije u Mađarskoj, Sloveniji i Hrvatskoj, već dugi niz godina postoje propisi koji regulišu ovaj problem, a kod nas...

– Svetlosno zagađenje je verovatno najbrže rastući problem, ali svest ljudi o njemu je izuzetno niska. Dobra vest je da se, za razliku od drugih zagađenja životne sredine, može lako rešiti – postavljanjem ekoloških osvetljenja, korišćenjem u kući osvetljenja koja ne prelaze 3.000 kelvina, isključivanjem svetla kada nam ono nije potrebno… – objašnjava za „Politiku” dr Dajana Bjelajac, docent na novosadskom Prirodno-matematičkom fakultetu i predsednica organizacije „Carpe noctem”, ekološkog udruženja u čijem je središtu borba sa svetlosnim zagađenjem.

Ipak, veštački produžen dan odražava se na kompletan živi svet. Brojna su naučna istraživanja koja ukazuju kako ekrani, od onog na mobilnom do televizijskog, utiču na poremećaj sna. Dok količina svetla kojoj ćete biti izloženi u vašem domu zavisi od vas samih, leka od treperećih, agresivnih reklama ili komšijskog osvetljenja koje dopire u vašu sobu – nema.

– U naseljima stanari su potpuno nezaštićeni ukoliko ih, recimo, ometa reflektor s komšijske kuće, jer ne postoji nijedan propis koji će ih zaštiti. U praksi se sve svodi na tumačenje zakona koje može biti i subjektivno. Šteti nam i sobno osvetljenje, recimo ono jačine 6.000 kelvina stvara utisak da iznad nas sija sunce. A tu su i mobilni telefoni, tableti, televizori… Sve to, kroz poremećaj sna, utiče na zdravlje ljudi – pojašnjava dr Dajana Bjelajac.

Ne samo na ljude, svetlosno zagađenje pretnja je za sva živa bića, od ljudi do korala, kojima veštačka svetlost ometa razmnožavanje. Recimo, noćna stvorenja postaju dezorijentisana kad sijalice izbrišu noć. Veštački produžen dan ogromnu štetu nanosi i pticama selicama. O njenim razmerama možda najbolje svedoči slučaj iz 2017. godine i poziv upućen policajcu Džošu Hendersonu iz Teksasa. Naime, uznemireni stanari pozvali su ga zbog mrtvih ptica koje su zatekli oko svoje zgrade. Tačno 395 ptica selica nastradalo je kao posledica svetlosnog zagađenja, jer prekomerna količina veštačkog svetla noću ne samo da ih dezorijentiše već narušava i njihov ritam.

– Uticaj ne mora da bude samo na metaboličkom nivou. Jedan od zanimljivijih primera je iz doline reke Loare. Naime, stručnjaci su primetili da tu više nema pčela i počeli su da istražuju zašto je to tako. Trebalo im je vremena da sagledaju šta se to u životnoj sredini promenilo i na kraju su zaključili da je razlog promena uličnog osvetljenja. Naime, stavljeno je LED belo svetlo koje pogoduje paucima i koji su u tim uslovima bili aktivniji, ispleli su mnogo beličaste mreže. A to je za posledicu imalo nestanak pčela – ističe naša sagovornica.

I nebo, baš kao i prirodna područja, može da bude zaštićeno. Međunarodna organizacija „Tamno nebo” je još 2001. godine pokrenula program da zaštiti područja širom sveta sa očuvanim prirodnim, tamnim nebom. Srbije još uvek nema na ovoj mapi, ali postoje lokacije na kojima je noć još uvek – noć.

– Recimo, Centar za promociju nauke podržao je astro-kamp „Park tamnog neba”, koji je „Carpe noctem” organizovao na Tari za sve entuzijaste i zaljubljenike u nebo. Pogodna su i područja na Kopaoniku, Zlataru, Staroj planini… Nažalost, u Vojvodini su čak i zaštićena područja dosta osvetljena, što je poseban problem jer ptice migriraju preko ovih prostora – dodaje naša sagovornica, koja se inače nalazi i u komisiji za proglašavanje lokaliteta „Tamnog neba” u ovoj međunarodnoj organizaciji.

Fond za nauku podržao projekat merenja svetlosnog zagađenja

Ove godine Fond za nauku i tehniku prvi put finansira projekat koji se bavi problemom svetlosnog zagađenja. Zamisao je da se u Astronomskoj opservatoriji u Beogradu sagradi Urbana opservatorija, gde bi se obavljalo merenje osvetljenosti noćnog neba. Nosilac projekta je Astronomska opservatorija, a projektni tim čine članovi zaposleni na Institutu za fiziku, beogradskom Medicinskom fakultetu i Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu.