Недостаје ми озбиљан спонзор

Од прошлогодишњег освајања екипног шампината Србије на челу београдског Змаја и одласка на студије у САД, о Луки Будисављевићу се овде мало чуло. Линија сталног успона на рејтинг-листи први пут се окренула наниже и указивала да му нове обавезе успоравају шаховски развој. Зато ни његово учешће на Омладинском првенству света, где је стартовао као 15. по рејтингу, није на почетку изазивало велику пажњу.

Негде средином тих дугих 11 кола у далеком Мексико Ситију, постало је јасно да се Лука чврсто држи у врху табеле и да има добре изгледе да Србији донесе најбољи пласман у апсолутној конкуренцији јуниора до 20 година још од титуле Игора Миладиновића пре равно 30 година.

У финишу су се шаховски навијачи преселили за рачунаре у касним сатима, пратећи његове партије од поноћи надаље. И нису се покајали. Лука је енергично грабио ка врху и пред последње коло стигао до деобе 1-2. места и директног дуела за титулу са дотле водећим Французом Маурицијем. Иако је имао црне фигуре покушавао је да ишчупа ту победу све „до голих краљева” и неизбежног ремија. Тако је на крају поделио 1-4. место, са 8,5 поена из 11 кола и бронзаном медаљом по допунским мерилима.

Најбоље додатне критеријуме имао је француски велемајстор Марк-Андрија Маурици, који је водио током читавог турнира у Мексику, док је Рус Арсениј Нестеров претекао нашег најмлађег велемајстора тек минималном разликом у трећем допунском мерилу, а јерменски велемајстор Маникон Гарибјан завршио на четвртом месту, без одличја. Далеко од врха остали су главни фаворити по рејтингу Ханс Ниман (САД, 2.667) и Фредерик Сване (Немачка, 2.626).

Наш деветнаестогодишњи велемајстор деловао је изузетно смирено и за време турнира и после њега, у тренуцима славља. Показало се да је он био најмање изненађен добрим резултатом:

Уживао сам током целог турнира, све је текло по плану. Ни у једној партији нисам имао проблема и углавном сам надигравао противнике. Победа у претпоследњем колу црнима против колумбијског велемајстора је била кључна, омогућила ми је да се у последњем колу, на првој табли, борим за злато. Тада је противник, који је такође цео турнир играо јако, био задовољан ремијем белима, тако да сам морао да прихватим поделу поена и првог места. Јасно је било да ћу по додатним критеријумима бити други или трећи и да ћу Србији донети прву медаљу са светског омладинског првенства у овом веку.

Да ли ово сматраш најбољим резултатом у каријери и како објашњаваш скок форме?

Да, ово ми је највећи турнирски успех, али и даље сматрам да је то што сам најмлађи велемајстор у историји српског шаха значајније, јер је у питању рекорд који мотивише нове генерације да га оборе и дигну ниво српског шаха. Није у питању скок форме, јер је више него јасно да сам од доласка у Америку значајно подигао ниво. Рејтинг то није испратио зато што су играчи у Америци, са којима сам се претходних годину дана највише сусретао, много јачи од играча истог рејтинга у Европи, што се примећује када се међусобно сусрећу. Зато једва чекам сваку прилику да играм са европским играчима, као на овом турниру.

Шта те је мотивисало за одлазак на студије у САД и како успеваш да се прилагодиш обавезама на два фронта?

За постизање још бољих резултата недостаје ми озбиљан спонзор у Србији. Када сам схватио да и поред историјског успеха за Србију, освајања титуле велемајстора са 16 година, не могу да решим ово кључно питање, одлучио сам се да шаховски и академски развој наставим на Универзитету Мисури, у Колумбији. Уживам у студентском животу и без проблема га усклађујем са шаховским. Свакодневно сам окружен и радим са елитним играчима, што у Србији није било могуће, а имам и подршку тренера Универзитета, велемајстора Кириле. Поред рада током године, интензивно сам се спремао за овај турнир, што је дало резултат. Све време сам био опуштен и уверен у крајњи успех.

Шта су ти наредни циљеви у шаху, а шта коначни?

Одлично је што ћу имати прилику да на омладинском првенству света наступим и наредне године – надам се да ћу се вратити са златом. Жао ми је што се термин Прве лиге Србије преклопио са Омладинским првенством света, па нисам могао да браним титулу са екипом Змаја. Искрено се надам да се то неће поновити следеће године. Затим, желим да заиграм за сениорску репрезентацију. Штета је за српски шах што ме селектор ни ове године није уврстио у састав иако сам му, као и увек, на располагању. Позив сам очекивао и претходне две године, јер сматрам да је смена генерација неминовна. Досадашња није донела успехе на међународном нивоу током више деценија и тиме је смањила интересовање за шах у нашој земљи. Највећи циљ ми је да добром игром за репрезентацију допринесем њеном великом успеху.