Зашто су Аустралијанци гласали против

Специјално за „Политику”

Мелбурн – Аустралијски премијер Ентони Албанезе рекао је јуче да прихвата свој део кривице за неуспех референдума о уставним променама којима је предложено признање староседелаца као народа у највишем правном акту земље и увођење саветодавног тела за аутохтоне народе при парламенту. Референдум који је у Аустралији одржан први пут након готово четврт века (последњи је одржан 1999. године) показао је да се око 60 одсто Аустралијанца противи „Гласу” у Уставу и да је у свих шест држава (Новом Јужном Велсу, Викторији, Тасманији, Јужној Аустралији, Западној Аустралији и Квинсленду), као и у Северној Територији, победу однела опција која се противи успостављању одговарајућег тела при парламенту, с изузетком Територија престоничког града Канбере, која је гласала за.

Овакав исход гласања није био изненађујући с обзиром на то да су истраживања јавног мњења спроведена две недеље пре референдума предвиђала да кампања гласања за већ дуже време заостаје у анкетама и да ће опција против победити на референдуму, као и да је већа шанса да ће око 17 одсто неопредељених испитаника свој глас дати кампањи против „Гласа”.

За успех референдума била је потребна двострука већина, односно да већина гласача на националном нивоу, као и у већини држава (у најмање четири од шест), својим гласом подржи уставну промену.

У свом првом обраћању након катастрофалног пораза, Албанезе, иако разочаран исходом гласања, изјавио је да апсолутно поштује одлуку аустралијског народа и позвао Аустралијанце да буду јединствени. Није се, међутим, обавезао ни на шта конкретно, али је обећао да ће наставити са залагањем за промене. „Сада је на свима нама да се окупимо и пронађемо другачији пут до истог одредишта помирења”, истакао је том приликом.

Министарка за питања аутохтоних народа Линда Берни била је емотивна у свом обраћању припадницима староседелачких народа Аустралије истакавши да ово није крај процеса помирења и да ће влада посвећено радити на смањивању јаза у друштву. Уверена је да ће се након гласања из редова староседелаца појавити нова генерација лидера.

Лидер опозиције Питер Датон у свом првом обраћању истакао је да је негативан резултат референдума добар исход за Аустралију, јер би супротан исход могао да покрене дубље поделе у друштву, укључујући и расну поделу. Истакао је да његова коалиција, као и већина Аустралијанаца, жели да реши питање неповољног положаја аутохтоних народа, али не сматра да је „Глас” при парламенту најбоље решење за тај проблем.

„Они који су гласали за и они који су гласали против разликују се у мишљењу, али та разлика не умањује нашу љубав према земљи, нити наше поштовање једних према другима”, рекао је. Његова колегиница, сенаторка Северне Територије Џасинта Нампиђимпа Прајс, иначе из редова аутохтоних народа, такође је поздравила резултат референдума истакавши да су гласачи рекли не уношењу расне поделе у Устав, малтретирању, манипулацији и негодовању активиста и њиховим сугестијама да је Аустралија расистичка земља, кад је истина да Аустралија није расистичка земља, истакла је сенаторка у обраћању.

Независна сенаторка Лидија Торп изјавила је за националну мрежу Еј-Би-Си да није изненађена оваквим резултатом гласања, с обзиром на то да људи нису били упознати с детаљима предложене промене, односно, нису знали о чему је реч. Она сматра да је референдум био лоша идеја.

Један од водећих активиста кампање „Јес 23”и припадник Првих народа Аустралије, Томас Мaјo, каже да му је срце сломљено након толико уложеног труда чак 70.000 волонтера широм земље. истакао је да је вођство аутохтоних народа имало веру у аустралијски народ у овом покушају да нешто остваре и да су деценије напорног рада и залагања за њихова права задобиле тежак ударац.

Многи активисти кампање „за” су „у жалости” и придружују се колективној недељи ћутања, називајући исход суботњег гласања трагичним, док други већ разматрају следеће кораке.

У данима након референдума покреће се питање због чега је кампања „Јес 23” доживела неуспех. Сигурно је да постоји мноштво разлога за тако нешто и да ће се о њима тек расправљати у аустралијском друштву. Међу њима су три кључна. Први је то што Аустралијанцима није пружено довољно детаља о томе какве би промене донео „Глас” при парламенту, односно, за шта се гласа, други је то што је кампања пред референдум кратко трајала, а трећа што је већина гласача претпоставила да би увођење овакве уставне промене неминовно довело до поделе Аустралије на расној основи.