Zašto su Australijanci glasali protiv

Specijalno za „Politiku”

Melburn – Australijski premijer Entoni Albaneze rekao je juče da prihvata svoj deo krivice za neuspeh referenduma o ustavnim promenama kojima je predloženo priznanje starosedelaca kao naroda u najvišem pravnom aktu zemlje i uvođenje savetodavnog tela za autohtone narode pri parlamentu. Referendum koji je u Australiji održan prvi put nakon gotovo četvrt veka (poslednji je održan 1999. godine) pokazao je da se oko 60 odsto Australijanca protivi „Glasu” u Ustavu i da je u svih šest država (Novom Južnom Velsu, Viktoriji, Tasmaniji, Južnoj Australiji, Zapadnoj Australiji i Kvinslendu), kao i u Severnoj Teritoriji, pobedu odnela opcija koja se protivi uspostavljanju odgovarajućeg tela pri parlamentu, s izuzetkom Teritorija prestoničkog grada Kanbere, koja je glasala za.

Ovakav ishod glasanja nije bio iznenađujući s obzirom na to da su istraživanja javnog mnjenja sprovedena dve nedelje pre referenduma predviđala da kampanja glasanja za već duže vreme zaostaje u anketama i da će opcija protiv pobediti na referendumu, kao i da je veća šansa da će oko 17 odsto neopredeljenih ispitanika svoj glas dati kampanji protiv „Glasa”.

Za uspeh referenduma bila je potrebna dvostruka većina, odnosno da većina glasača na nacionalnom nivou, kao i u većini država (u najmanje četiri od šest), svojim glasom podrži ustavnu promenu.

U svom prvom obraćanju nakon katastrofalnog poraza, Albaneze, iako razočaran ishodom glasanja, izjavio je da apsolutno poštuje odluku australijskog naroda i pozvao Australijance da budu jedinstveni. Nije se, međutim, obavezao ni na šta konkretno, ali je obećao da će nastaviti sa zalaganjem za promene. „Sada je na svima nama da se okupimo i pronađemo drugačiji put do istog odredišta pomirenja”, istakao je tom prilikom.

Ministarka za pitanja autohtonih naroda Linda Berni bila je emotivna u svom obraćanju pripadnicima starosedelačkih naroda Australije istakavši da ovo nije kraj procesa pomirenja i da će vlada posvećeno raditi na smanjivanju jaza u društvu. Uverena je da će se nakon glasanja iz redova starosedelaca pojaviti nova generacija lidera.

Lider opozicije Piter Daton u svom prvom obraćanju istakao je da je negativan rezultat referenduma dobar ishod za Australiju, jer bi suprotan ishod mogao da pokrene dublje podele u društvu, uključujući i rasnu podelu. Istakao je da njegova koalicija, kao i većina Australijanaca, želi da reši pitanje nepovoljnog položaja autohtonih naroda, ali ne smatra da je „Glas” pri parlamentu najbolje rešenje za taj problem.

„Oni koji su glasali za i oni koji su glasali protiv razlikuju se u mišljenju, ali ta razlika ne umanjuje našu ljubav prema zemlji, niti naše poštovanje jednih prema drugima”, rekao je. Njegova koleginica, senatorka Severne Teritorije Džasinta Nampiđimpa Prajs, inače iz redova autohtonih naroda, takođe je pozdravila rezultat referenduma istakavši da su glasači rekli ne unošenju rasne podele u Ustav, maltretiranju, manipulaciji i negodovanju aktivista i njihovim sugestijama da je Australija rasistička zemlja, kad je istina da Australija nije rasistička zemlja, istakla je senatorka u obraćanju.

Nezavisna senatorka Lidija Torp izjavila je za nacionalnu mrežu Ej-Bi-Si da nije iznenađena ovakvim rezultatom glasanja, s obzirom na to da ljudi nisu bili upoznati s detaljima predložene promene, odnosno, nisu znali o čemu je reč. Ona smatra da je referendum bio loša ideja.

Jedan od vodećih aktivista kampanje „Jes 23”i pripadnik Prvih naroda Australije, Tomas Majo, kaže da mu je srce slomljeno nakon toliko uloženog truda čak 70.000 volontera širom zemlje. istakao je da je vođstvo autohtonih naroda imalo veru u australijski narod u ovom pokušaju da nešto ostvare i da su decenije napornog rada i zalaganja za njihova prava zadobile težak udarac.

Mnogi aktivisti kampanje „za” su „u žalosti” i pridružuju se kolektivnoj nedelji ćutanja, nazivajući ishod subotnjeg glasanja tragičnim, dok drugi već razmatraju sledeće korake.

U danima nakon referenduma pokreće se pitanje zbog čega je kampanja „Jes 23” doživela neuspeh. Sigurno je da postoji mnoštvo razloga za tako nešto i da će se o njima tek raspravljati u australijskom društvu. Među njima su tri ključna. Prvi je to što Australijancima nije pruženo dovoljno detalja o tome kakve bi promene doneo „Glas” pri parlamentu, odnosno, za šta se glasa, drugi je to što je kampanja pred referendum kratko trajala, a treća što je većina glasača pretpostavila da bi uvođenje ovakve ustavne promene neminovno dovelo do podele Australije na rasnoj osnovi.