Преласком у другу банку добија се нижа камата

Ко каже да међу банкама нема конкуренције и да су им понуде „униформне”, односно подједнако скупе, вара се. Има и јефтинијих опција, али их треба наћи. Конкретно једна банка, коју не желимо да рекламирамо, огласила је понуду за готовински кредит са каматом од „само” 9,9 одсто годишње. Реч је о фиксној камати, на читав период отплате који може бити и до шест година. Условно речено то је мања банка која, очигледно, жели да прошири базу клијената. Више дужника значи већу зараду и та једначина је једноставна.

Шта је ту необично? Па то што је просечна камата на готовинске зајмове на тржишту око 14 одсто. Додатно, банка нуди зајам по камати која је нижа од стопе инфлације, која је тренутно 10,2 процента међугодишње. Необично је и то што је у случају променљиве камате код исте банке, зајам скупљи, јер је камата 11,43 одсто. Код нас су сви готовински кредити у динарима, па је у конкретном случају камата збир белибора, домаће међубанкарске камате, која тренутно износи 5,78 процента и марже од 5,65 одсто. Овим примером, тачније понудом банка руши сва устаљена правила да фиксна камата мора да буде већа од променљиве, јер је у том случају ризик губитка вредности позајмљеног новца на банци, док у случају променљиве камате ризик сноси клијент. Тачније, код променљиве камате, због могућности повећања, трошак зајма може бити знатно већи него што је клијент у моменту узимања кредита израчунао и на шта је рачунао.

Поменута понуда са почетка текста важи само за клијенте који пренесу плату у ту банку, а за кориснике других банака камата износи готово 16 одсто, тачно 15,95.

Зоран Грубишић, професор на Београдској банкарској академији потврђује да је необична ситуација да фиксна камата буде нижа од променљиве, а указује да је банка у целој причи нашла неки свој интерес.

„То је право банке, њене пословне политике, да предвиђа како ће се кретати референтне камате. Они очигледно предвиђају да ће на неки дужи период инфлација, а самим тим и белибор, бити у паду. Понуда за оне који пређу код њих је лако објашњива, јер желе да имају што више клијената којим опет наплаћују и друге банкарске производе”, каже Грубишић.

Готовински кредит је сигурно, уз дозвољени минус, најпопуларнији банкарски производ. Интересовање за њега није знатно опало упркос високим каматама. Зато онима којима је потребан новац није проблем прелазак у другу банку. Према подацима Удружења банака Србије на крају септембра раст готовинског кредита у односу на исти месец прошле године износио је 4,6 одсто. На месечном нивоу више их је за 0,3 процента.

Готовински зајмови чине 46 одсто свих узетих кредита становништва, наспрам стамбених чији је удео 44 процента.

Према подацима Народне банке кредити становништву повећани су у другом кварталу за 14,9 милијарди динара, вођени растом готовинских зајмова (10,8 милијарди динара) и стамбених кредита (1,4 милијарди). Ипак, износ новоодобрених зајмова становништву у том периоду од 138 милијарди динара мањи је за 7,6 одсто него у истом периоду прошле године. Готовински кредити чинили су 64,9 процената нових зајмова, док се на стамбене кредите односило 16,3 одсто нових зајмова становништву што је ниже него у 2022, када су у просеку чинили 23,5 процената нових кредита становништву, што је последица повишених цена некретнина и трошкова задуживања.