Кесеровић: Српска јабука има шансу и у Кини

Отварање кинеског тржишта за извоз српске јабуке добар је потез, а шансу да пронађу купце у Кини имаће произвођачи који су усвојили нове технологије и имају сортимент који се тамо тражи, изјавио је за „Политику”, један од највећих домаћих стручњака за воћарство професор Зоран Кесеровић.

Министарка пољопривреде Јелена Танасковић рекла је јуче у Пекингу да је потписан споразум са Кином за усаглашавање извоза јабуке и да је о томе преговарано шест месеци.

Кесеровић је подсетио да за разлику од неких других производа Србија има велике могућности за пласман овог воћа у свету. Просечна производња протеклих пет година била је око 480.000 тона. Напоменуо је и да ће се ове сезоне догодити да смо први пут у историји произвели више јабука него шљива.

Прошлогодишњи застој пласмана јабуке у Русију, према његовим речима, више је погодио оне воћаре који се нису прилагодили новим тржишним условима.

– Цена је ту основни фактор, није стао извоз у Русију. Наши произвођачи, што потврђују и сами извозници, сада остварују већи профит у трговању с Блиским истоком, Шпанијом, Португалијом… него са Русијом где форсирају домаћу јабуку. Али у Русију ће такође и даље ићи ово наше воће – казао је Кесеровић.

Прошле године руско тржиште било је најзначајније за домаће произвођаче јабука. Од јануара до новембра 2022. извезено је око 136.000 тона у вредности од 100 милиона евра. Ово се могло чути на прошлогодишњем панелу који је организовало Друштво воћара Србије као и то да Русија шири засаде јабука, али се форсира домаћи садни материјал. Руси су почели да штите своје тржиште у случају да су цене увозних ниже од домаћих, а до ове одлуке наводно је дошло јер су у једном тренутку у Русију ушле велике количине јабука из Кине па је у хладњачама било 10 до 20 одсто више овог воћа него сезону раније.

Јер Кина, чијем тржишту сада стреме и наши произвођачи, уједно је и највећи светски извозник јабуке.

– Кина произведе више од 43 милиона тона јабука, од око 70 милиона колико се укупно произведе у свету. Али су и значајни увозници, као што је и Русија – нагласио је наш саговорник. Сматра да је корисно што је потписан споразум, после Блиског истока где се доста извози јабука, односно у Саудијску Арабију и Уједињене Арапске Емирате. Али и Шпанију, Португалију и Енглеску...

– Добро је отворити извоз за Кину, као што бисмо могли и за Египат и Мароко. Када имате врхунску технологију, јак сортимент и квалитет онда нема граница за пласман наше јабуке. Без обзира на то што су се многи жалили на застој извоза. Жалили су се они који нису поштовали технологију и нису се снашли у овој години која је била јако тешка. Произвођачи који су добро радили, рецимо једна плантажа у Тителу, извозе у више од 20 земаља – навео је Кесеровић. Напоменуо је да је грешка што су многи произвођачи јабуке у Србији, и поред сугестија стручњака да то не чине, крчили или прекалемили сорту „фуџи”, која је водећа у свету управо захваљујући Кини и Јапану. Према његовим речима, тамо може да иде и „гала” која у нашим плантажама заузима важно место. Ова сорта, са својим клоновима, у нашим условима стиже раније и може да се пласира без чувања. Интересантно је да је Пољцима својевремено, када су због ембарга почели да губе руско тржиште, велики проблем на кинеском тржишту задао управо сортимент јер потрошачи у Кини траже искључиво – црвену јабуку.

– Тражи се слатка јабука са црвеном покожицом. Какви су клонови „фуџија”, „гале”, клупске сорте „пинк лејди”... С друге стране, Европа више воли накиселе, а азијско и тржиште Африке слатку јабуку – казао је Кесеровић.

Када је реч о Србији, и даље смо 2022. свежу јабуку највише извозили на руско тржиште али у односу на ранији период кад је то било око 74 одсто, испоруке су биле смањене на 69 процената. Такође се извозила и у Европску унију, највише у Мађарску и Румунију, а од земаља Цефте највише у Црну Гору и Босну и Херцеговину. Прошле године почео је да расте извоз и на нова тржишта као што су – Уједињени Арапски Емирати, Саудијска Арабија, Велика Британија и отварало се тржиште Индије. У Мађарску смо пласирали индустријску јабуку, а у Румунију јабуку друге класе, а прву класу углавном у скандинавске земље.