Жртве трговине људима често су невидљиве за систем

Судови у Србији већ годинама изричу казне на нивоу законског минимума оптуженима за трговину људима, што је, према нашем закону, три године. Претходна година, донела је и негативну новину – казне од три до пет година нису изрицане, а у 80 одсто случајева досуђене су санкције испод три године.

Као олакшавајуће околности суд најчешће и даље користи претходну неосуђиваност, као и личне и породичне прилике, иако је то често у контрадикцији са природом кривичног дела.

Ово су подаци из истраживања које је поводом 18. октобра, Европског дана борбе против трговине људима, објавила невладина организација Астра, која се већ годинама бави проучавањем овог проблема.

„За кривично дело трговине људима запрећена је казна у трајању од три до 12 година, међутим у периоду од 2018. до 2021. бележимо највећи удео казни затвора за трговину људима у распону од три до пет година (50 одсто у 2018, 75 процената у 2019, 66 одсто у 2020, и 89 процената у 2021) уз смањење удела казни затвора у трајању преко пет година”, наводи се у истраживању.

У анализираном периоду евидентан је и пораст удела сексуалне експлоатације у кривичним поступцима у вези са трговином људима. У 2018. било их је 60 одсто, 2019 – 82 процента, 2020. и 2022. сексуална експлоатација постојала је у свим случајевима трговине људима, док је у 2021. забележено 92 одсто тих случајева.

Примећен је и стални пораст броја пресуда донетих прихватањем споразума о признању кривичног дела. Ова рочишта одржавају се без присуства јавности и чине жртве ових кривичних дела невидљивим учесницима, јер им је ускраћено право учешћа у поступку и не могу на било који начин да утичу на ток и садржину споразума, чиме се доводи у питање остваривање њихових права. Оштећене су у огромној већини жене и девојчице.

„Трговина људима представља модерно робовласништво и нико не може да пристане на то. Санкције за ово кривично дело морају да буду примерене а не минималне и то је начин превентивног деловања. То је обавеза државе”, рекла је Радмила Драгичевић Дичић, судија Врховног касационог суда.

Пораст удела кривичног дела посредовања у вршењу проституције уз смањење удела кривичног дела трговине људима такође је један од примећених трендова. У случајевима сексуалне експлоатације, правилно разумевање и разграничење природе, односно елемената кривичног дела трговине људима и кривичног дела посредовања у вршењу проституције од значаја је за правилну квалификацију од које зависе многи аспекти заштите и остваривања права жртава, као и адекватног одговора државе. Иако је у пракси често лакше доказати посредовање у проституцији, овакви разлози не смеју бити претежни приликом квалификације дела од стране органа поступка, односно надлежног јавног тужилаштва или суда. Преквалификацијом жртва губи статус и права која јој на основу закона и ратификованих међународних докумената припадају.

Астра годинама уназад указује и да је статус посебно осетљивог сведока у судским поступцима за трговину људима претходних година врло ретко додељиван, чак и у случајевима када су жртве деца. Удео малолетних оштећених износи између 30 и 50 одсто, казала је Марија Анђелковић, извршна директорка Астре. У пресудама донетим током 2022. забележен је само један случај додељивања статуса посебно осетљивог сведока.

Немогућност жртава да право на компензацију остваре у кривичном поступку одлучивањем судова о имовинскоправном захтеву такође представља хроничан проблем. У 2020. направљен је преседан па је једној оштећеној у кривичном поступку досуђен истакнут имовинскоправни захтев. Анђелковићева је навела да би било корисно увести фонд за компензацију за жртве трговине људима. Судија Драгичевић Дичић објаснила је да би тај фонд могао да се финансира средствима од одузимања имовине стечене кривичним делом.

На непостојање ефикасног система за компензацију жртава указује и чињеница да су од 2011. до 2022. године и даље само два забележена случаја остварене компензације за жртве трговине људима у парничном поступку.