Студенти: Нека предају док их не осуде

Суд треба да ради свој посао, а професори ће радити свој, док се не докаже да су криви, сматра већина студената са којима смо разговарали о враћању за катедру 11 професора Правног факултета у Крагујевцу који се терете да су за новац уписивали позитивне оцене у индексе и продавали дипломе.

Владимир Лазаревић из Студентске уније Правног факултета у Крагујевцу истиче да његовим колегама и њему одговара што су се професори вратили на факултет и поново предају и подржавају такву одлуку.

– Нико није крив док се не докаже супротно. Важно је и због акредитације да су професори на својим радним местима, а нама иде у прилог да факултет опстане, па стога имамо позитиван став према враћању професора. Подржавамо, наравно, да они који буду осуђени добију отказ – каже Лазаревић.

Њега не изненађује што судски процес траје више од годину дана јер на оптужници се нашло готово 90 људи, а то је превелик посао за Окружни суд у Смедереву, образлаже Лазаревић.

Мишљење колеге из Крагујевца дели Марко Милутиновић, студент проректор Универзитета у Београду, иначе академац са београдског Правног факултета који такође подржава начело да је свако невин, док се не докаже супротно.

Ни овај млади правник није изненађен месецима и месецима који су протекли а да суђење није ни почело. Милутиновић сматра да наше правосуђе није довољно ефикасно, али да систем дозвољава да се одуговлачи са процесом, што адвокати одбране често користе.

Вест да су професори враћени на посао изненадила је Милицу Поповић, председавајућу извршног одбора Студентске уније Србије која страхује да ће због такве одлуке поново испаштати студенти.

– Постоје докази да су ти професори вршили кривична дела и не видим шта они више раде у академској заједници која би требало да буде носилац позитивних вредности и морала. Мислим да то највише иде на штету студената којима предају, али и факултета и универзитета, па и Министарства просвете и државе, јер доводи у питање њихову исправност – каже Поповићева.

.

Студентски савез Београда је, после афере „Индекс”, увео телефонску линију за пријаву корупције, али Горан Минић каже да су добијали углавном анонимне дојаве и да нису могли ништа да ураде јер нису имали доказе који би потврдили сумњу да је неки професор подмитљив.