Предлог за унапређење наставе и оцењивања

Сваки разуман родитељ жели да његово дете израсте у срећну и успешну особу. У том циљу улажемо у своју децу, васпитавамо их, отварамо им видике. Од када постоји редовно школовање савезници су нам учитељи, наставници, професори – наставно особље. Они су више од сарадника, они образују нашу децу: уче их вештинама које могу да им омогуће да превазиђу сва наша очекивања.

Савремени животни темпо, друштвене мреже и „нестварна” стварност утичу на породични живот. Све мање виђамо своју децу, не познајемо њихово друштво, не знамо шта раде. Времена и расположења за разговор је све мање. Нагађамо њихово расположење.

Школски успех чини се као један од најважнијих показатеља њихових постигнућа, односно испуњења наших очекивања, па лоша оцена или опомена чине да „прокључају” наталожено нерасположење, умор и притисак. То је окидач за напраситог или обесног родитеља да извређа наставно особље и запрети му. Ђаци то сазнају и на основу тога граде свој однос према наставницима и школству.

Предлажем да се наставно особље поштеди оцењивања ученика. Овакав корак имао би вишеструко повољно дејство: у редовној настави неискоришћено време за испитивање било би опредељено за допунско утврђивање градива; ђаци би били оцењивани на општим проверама знања (попут завршног испита), што би добијеним оценама дало на значају, јер би биле меродавне свим ученицима у Србији; незадовољство родитеља својом децом било би преусмерено са наставног особља. Промена начина оцењивања не би морала да укине контролне и писане задатке, одговарање испред табле и из клупе, који би могли да буду задржани као провера знања ученика која не би била оцењивана.

Осим унапређења наставе и оцењивања, пожељно дејство на приближавање ставова родитеља и наставника има за циљ повратак образовања и наставно особље ближе центру пажње нашег друштва, где се налазило у претходним генерацијама. Индустријска револуција 4.0, интернет ствари (IoT), биотехнологије и вештачка интелигенција само су неки од појмова у којима се данас огледа вртоглави развој нових технологија које ће преплавити читав свет. Да ли ће овај и наредни таласи наше друштво потопити или изнети на боље место од овога где се данас налази зависи највише од вештина наше деце, вештина којима их подучава наставно особље. Помозимо им да сарађују најбоље што могу.

Иван Лукић,
Београд.