Тајна кинеске шоље чаја

Американци, како се чини, не знају где пре да потрче како би увели демократију и донели мир. „Диктатори” и „терористи”, а и понеки „ратни злочинац” ничу по свету као печурке после кише па никако да стигну на све стране света. Онај „диктатор” и „ратни злочинац” са истока Европе све је у чвршћем загрљају са „диктатором” из Азије кад грунуше и „терористи” на Блиском истоку. И како да се човек не забрине за судбину демократије у свету коју лучоношки предводе САД.

ОД ДИКТАТОРА ДО ДЕМОКРАТЕ И НАЗАД

Још почетком прошле године Џозеф Бајден је свог руског колегу Владимира Путина прогласио „ратним злочинцем” иако у то време то није био и званичан став његове администрације.  Касније му је на руку ишло то што је Међународни кривични суд у марту ове године издао потерницу за руским лидером оптужујући га за депортацију украјинске деце у Русију. Да је „дикатор”, одавно је позната ствар.

У јуну ове године „диктаторском клубу” се прикључио и кинески председник Си Ђинпинг. Понекад објашњења за такву квалификацију могу бити и „симпатична”.

„Разлог зашто се Си Ђинпинг јако узнемирио када сам оборио тај балон са две кутије пуне шпијунске опреме је што није знао да је тамо. Озбиљан сам. То је била велика срамота за диктаторе, када не знају шта се догађа”, рекао је амерички председник појашњавајући свој став о Сију након инцидента са кинеским балоном који је летео изнад територије САД.

Пре пар дана шеф Беле куће је констатовао да иза напада на Израел и инвазије на Украјину стоји заједнички мотив, те да се обе земље суочавају са претњом од уништења од стране „тиранина” и „терориста”. „Хамас и Путин представљају различите претње, али имају једну ствар која им је заједничка, желе да у потпуности униште демократију у суседству”, рекао је Бајден у обраћању нацији.

Ипак, један кандидат за ову листу је у последњем часу утекао. После напада Хамаса на Израел, Бенјамин Нетанјаху се пребацио на светлију страну историје иако му је озбиљно претило да га Бајден утефтерише на црну листу. Свега месец дана пре удара хамасоваца Нетанјаху се, после дуго одлагања, ипак срео са Бајденом, али на маргинама заседања Генералне скупштине УН, а не у Вашингтону, што је протумачено као незадовољство САД Нетанјахуовом десничарском владом, али и њим самим, јер су месецима у Израелу биле организоване демонстрације због Нетанјахуовог закона, којим су укинута овлашћења Уставног суда да поништава одлуке владе ако их сматра неразумним. После напада Хамаса – све му је опроштено. Да је тај пут од диктатора до демократе двосмеран, и сами смо се уверили у случају Слободана Милошевића, који се од „фактора мира и стабилности на Балкану” аванзовао до „балканског касапина”.

КУДА ИДЕ ЗАПАДНО НОВИНАРСТВО

Нетанјаху је у новој трагедији која је задесила његов народ почео да игра и на „карту” нацизма желећи да солидарност света придобије тако што ће га подсетити на страдања Јевреја у Другом светском рату, а сукоб са Хамасом упоредити са страдањима његових сународника од стране немачких нациста. Зато је Ришија Сунака подсетио да су се „Британци борили против нациста пре 80 година” и констатовао да су „хамасовци нови нацисти”.

А ко је жртва, не може да почини и злочин. То је ваљда логично. Зато је израелски председник Исак Херцог остао шокиран када је новинарка Си-Ен-Ена „колективно кажњавање” цивила у Гази, после порука из Израела да неће бити струје ни воде назвала ратним злочином. Херцог је подигао глас и рекао: „Прилично сам разочаран што ме то питате, зар нисте видели покољ у јужном Израелу? Сви сте то видели. Дакле, сада почињемо с реториком о ратним злочинима? Стварно? Заиста?” Новинар Канала 4 се прикључио рекавши да је „збуњен” Херцоговим одговорима, с обзиром на то да „изгледа да сматра да је народ Газе одговоран за Хамас”. Председник Израела је љутито прекинуо његово питање: „Уз дужно поштовање, ако имате пројектил у својој проклетој кухињи и хоћете да га испалите у мене, смем ли да се браним? То је та ситуација.”

И британски јавни сервис је дошао на тапет. Херцог се жалио Сунаку да Би-Би-Си „искривљује чињенице” приликом извештавања о израелско-палестинском сукобу. Иначе, Би-Би-Си није желео да припаднике Хамаса назива терористима, а непосредно након напада на болницу Ал Ахли Араб у Гази, извештач ове станице је сугерисао да је Израел вероватно крив.

ЧАЈ ЗА ДВОЈИЦУ

На другом крају планете, уз шољицу чаја, учвршћивала се једна коалиција због које су амерички конгресмени усвојили извештај по коме је неопходно да њихова земља драстично прошири свој нуклеарни арсенал и ојача конвенционалну војску. Све то јер САД морају бити спремне да се суоче с могућношћу истовременог рата са Кином и Русијом. Иако без обавештајних података о било каквој сарадњи Москве и Пекинга по питању нуклеарног оружја, осим што брину јер ће можда постојати њихова координација, комисија коју чине републиканци и демократе, сматра да је сама идеја о оваквој „осовини” довољна да се нација забрине и одобровољи да подржи још већа улагања у наоружавање.

Два пријатеља, како Путин и Си воле један другог да ословљавају, осамили су се два сата по самом признању руског лидера, а од њиховог чаврљања Запад може само језа да подиђе. Уосталом, Путин, који уз неке совјетске републике слободно може да путује још само у Кину, својим порукама из Пекинга желео је додатно да припрети непријатељима. „Све заједничке претње јачају руско-кинеске односе. На то гледам са оптимизмом”, рекао је он пре него што су се за њим и Сијем залупила врата луксузне палате у Пекингу.