Мањак мудрости, вишак ратова

Недавно је у Новом Саду Владимир Пиштало одржао предавање о насељавању Америке. У главним цртама суштина је у следећем: главне улоге подељене су између миграције људи и ограниченост ресурса. У 17. веку у Енглеској је важило правило да земљу наслеђује најстарији син, а да сви остали свој хлеб морају потражити на другој страни. Намера је била да се имање не расцепка на велики број наследника, јер ће у том случају сви бити сиромашни с малим обрадивим површинама. Да би остала деца, после прворођеног сина, имали каквог таквог излаза понуђена им је тзв. ДРУГА ШАНСА. Освајана Америка. Европљани су се најпре искрцавали на танком појасу источне обале данашњих сједињених држава Америке, САД. Постепено како је прилив нових повећаван тако се овај појас ширио према средишту северне Америке и њеном западном делу. У исто време су крчене шуме, али „крчени” и Индијанци, да би крајем 19. века један од лидера Америке званично прогласио: Америка је насељена. Ресурси попуњени.

Одвија се нов процес, гужва око ресурса, пренасељеност. Почињу отимачине, ратови. Хитлер тражи нов животни простор за нацију Немачку, за наводно вишу расу. Више не крчи, сад осваја, површине али и геноцидно уништава тзв. ниже расе. Европа постаје пребукирана, и баш у њој као најразвијенијем делу света почетком двадесетог века избијају два крвава светска рата. Ресурси у центру отимања. Спустимо ову глобалну причу на терен обичне свакодневице. И видећемо исто. Тамо где је густо насељено почињу неспоразуми комшија око међа, за десетак центиметара „одоране међе” потежу се ножеви, секире, виле. Исти принцип приче ме одводи у више сфере, остављам комшије и прелазим на веће скупине људи. Косово, такође пренасељено, почиње отимање територија још после Косовске битке по принципу чије стадо његова и ливада. Једна нација се шири, друга потискује. Данас Нагорни-Карабах, Јермени и Азербејџанци. Нажалост и ми смо упознали појам етничког чишћења. Појас Газе је најнасељенија област на свету. На неких 360 квадратних километара живи близу два милиона Палестинаца. Појас дуг само 41 километар, а широк до неких 12 километара. Живи сиромашни свет који преживљава од хуманитарне помоћи. Опет сукоби, ратови и то крвави. Страдају недужни на обе стране.

Ресурси су необновљиви, а поред тога још и неравномерно распоређени на плавој планети Земљи. Све оне нације које привремено „седе“ на природно богатим лежиштима дуго мира имати неће, јер други, пренасељени, вребају. Ресурси су и људски фактор. Замислимо ситуацију у којој „станује” само петоро представника људске заједнице. Један од њих изузетно надарен, паметан, способан, а остала четворица са знатно нижим степеном интелигенције. Овај надарени ће се брзо издићи у сваком погледу, материјалном, духовном, културном, док ће остали помало завидети, успут оговарати, уводити у причу неправду, тражити једнакост свих људи на планети.

Овде долазимо до раскршћа на коме једнакост и равноправност немају исти смер. Нема једнакости у стварању, јер су људи различити по својим потенцијалима, и то још по рођењу, али зато има равноправности у шансама (сви имају једнаке шансе) и веће правичности у расподели. Чувени Пикети је написао бројне књиге у којима је рекао, отприлике следеће, не задирати у стварање, али се обавезно мешати у расподелу, од најбогатијих узети део колача и разливати га, подруштвљавати, на ситне канале хуманости, солидарности, на право да свако дете у основној школи има бесплатне уџбенике, на ширење права у лечењу свих, а не само оних који имају новца, на издашне социјалне фондове, на... Не једнакост, већ равноправност. Социјализам је посустао баш зато што су се самоуправљачи умешали у сферу стварања када су се побркале функције руковођења и управљања. Стално ће се вршити набиране коре друштвених процеса, издизати брда и долине, висови и потпалубља, варничити, па и у активностима људи, а не само у силама природе.

Цела суштина мудрости је како ово разумети као процесе и оштре, рапаве хриди неједнакости углачавати, равноправније делити све оно што су од природе способнији узели, али део колача делити и онима без којих та врста присвајања не би била могућа, најамна радна снага. Било је, има и биће, и то стално, неравнина у свету који ће производити електрицитет, набоје у друштвеним односима. Варничити. Наравоученије: све док смо у дефициту са мудростима, дотле ће ту празнину попуњавати ратови. Варнице се олако претварају у ударе громова. Мудрости фали и код великих државника, визионара. Многи челници власти у свету данас су само „отправници послова“.

*Бивши члан владе СФРЈ