Manjak mudrosti, višak ratova

Nedavno je u Novom Sadu Vladimir Pištalo održao predavanje o naseljavanju Amerike. U glavnim crtama suština je u sledećem: glavne uloge podeljene su između migracije ljudi i ograničenost resursa. U 17. veku u Engleskoj je važilo pravilo da zemlju nasleđuje najstariji sin, a da svi ostali svoj hleb moraju potražiti na drugoj strani. Namera je bila da se imanje ne rascepka na veliki broj naslednika, jer će u tom slučaju svi biti siromašni s malim obradivim površinama. Da bi ostala deca, posle prvorođenog sina, imali kakvog takvog izlaza ponuđena im je tzv. DRUGA ŠANSA. Osvajana Amerika. Evropljani su se najpre iskrcavali na tankom pojasu istočne obale današnjih sjedinjenih država Amerike, SAD. Postepeno kako je priliv novih povećavan tako se ovaj pojas širio prema središtu severne Amerike i njenom zapadnom delu. U isto vreme su krčene šume, ali „krčeni” i Indijanci, da bi krajem 19. veka jedan od lidera Amerike zvanično proglasio: Amerika je naseljena. Resursi popunjeni.

Odvija se nov proces, gužva oko resursa, prenaseljenost. Počinju otimačine, ratovi. Hitler traži nov životni prostor za naciju Nemačku, za navodno višu rasu. Više ne krči, sad osvaja, površine ali i genocidno uništava tzv. niže rase. Evropa postaje prebukirana, i baš u njoj kao najrazvijenijem delu sveta početkom dvadesetog veka izbijaju dva krvava svetska rata. Resursi u centru otimanja. Spustimo ovu globalnu priču na teren obične svakodnevice. I videćemo isto. Tamo gde je gusto naseljeno počinju nesporazumi komšija oko međa, za desetak centimetara „odorane međe” potežu se noževi, sekire, vile. Isti princip priče me odvodi u više sfere, ostavljam komšije i prelazim na veće skupine ljudi. Kosovo, takođe prenaseljeno, počinje otimanje teritorija još posle Kosovske bitke po principu čije stado njegova i livada. Jedna nacija se širi, druga potiskuje. Danas Nagorni-Karabah, Jermeni i Azerbejdžanci. Nažalost i mi smo upoznali pojam etničkog čišćenja. Pojas Gaze je najnaseljenija oblast na svetu. Na nekih 360 kvadratnih kilometara živi blizu dva miliona Palestinaca. Pojas dug samo 41 kilometar, a širok do nekih 12 kilometara. Živi siromašni svet koji preživljava od humanitarne pomoći. Opet sukobi, ratovi i to krvavi. Stradaju nedužni na obe strane.

Resursi su neobnovljivi, a pored toga još i neravnomerno raspoređeni na plavoj planeti Zemlji. Sve one nacije koje privremeno „sede“ na prirodno bogatim ležištima dugo mira imati neće, jer drugi, prenaseljeni, vrebaju. Resursi su i ljudski faktor. Zamislimo situaciju u kojoj „stanuje” samo petoro predstavnika ljudske zajednice. Jedan od njih izuzetno nadaren, pametan, sposoban, a ostala četvorica sa znatno nižim stepenom inteligencije. Ovaj nadareni će se brzo izdići u svakom pogledu, materijalnom, duhovnom, kulturnom, dok će ostali pomalo zavideti, usput ogovarati, uvoditi u priču nepravdu, tražiti jednakost svih ljudi na planeti.

Ovde dolazimo do raskršća na kome jednakost i ravnopravnost nemaju isti smer. Nema jednakosti u stvaranju, jer su ljudi različiti po svojim potencijalima, i to još po rođenju, ali zato ima ravnopravnosti u šansama (svi imaju jednake šanse) i veće pravičnosti u raspodeli. Čuveni Piketi je napisao brojne knjige u kojima je rekao, otprilike sledeće, ne zadirati u stvaranje, ali se obavezno mešati u raspodelu, od najbogatijih uzeti deo kolača i razlivati ga, podruštvljavati, na sitne kanale humanosti, solidarnosti, na pravo da svako dete u osnovnoj školi ima besplatne udžbenike, na širenje prava u lečenju svih, a ne samo onih koji imaju novca, na izdašne socijalne fondove, na... Ne jednakost, već ravnopravnost. Socijalizam je posustao baš zato što su se samoupravljači umešali u sferu stvaranja kada su se pobrkale funkcije rukovođenja i upravljanja. Stalno će se vršiti nabirane kore društvenih procesa, izdizati brda i doline, visovi i potpalublja, varničiti, pa i u aktivnostima ljudi, a ne samo u silama prirode.

Cela suština mudrosti je kako ovo razumeti kao procese i oštre, rapave hridi nejednakosti uglačavati, ravnopravnije deliti sve ono što su od prirode sposobniji uzeli, ali deo kolača deliti i onima bez kojih ta vrsta prisvajanja ne bi bila moguća, najamna radna snaga. Bilo je, ima i biće, i to stalno, neravnina u svetu koji će proizvoditi elektricitet, naboje u društvenim odnosima. Varničiti. Naravoučenije: sve dok smo u deficitu sa mudrostima, dotle će tu prazninu popunjavati ratovi. Varnice se olako pretvaraju u udare gromova. Mudrosti fali i kod velikih državnika, vizionara. Mnogi čelnici vlasti u svetu danas su samo „otpravnici poslova“.

*Bivši član vlade SFRJ