Систематско насиље над Србима на КиМ

Председница Владе Србије Ана Брнабић упозорила је синоћ пред Саветом безбедности Уједињених нација да власти привремених приштинских институција спроводе кампању систематског насиља и ускраћивања права Србима на Косову и Метохији. Срби на КиМ изложени су, како је истакла, политичком, правном, институционалном и физичком насиљу. Србија, нагласила је Брнабићева, континуирано и изнова изражава забринутост због опасности које могу проистећи из одбијања Приштине да испуни обавезе преузете у дијалогу са Београдом, уз посредовање ЕУ. Тренутна ситуација на терену је неизбежна последица низа више од 12 једностраних акција Приштине, поручила је премијерка. Бранбићева је такође указала на неопходност успостављања ЗСО и на то да се нови избори на северу КиМ одрже што пре, као део напора за деескалацију.

На почетку обраћања, премијерка Брнабић је навела да ће покушати да се уздржи од претерано бирократског језика и изнесе ставове Беорада на јасан и директан начин. „Једноставно зато што је ситуација у протекле две године, а посебно у последњих 12 месеци, постала толико озбиљна да сви треба да покушамо да разумемо, не као политичари, већ пре свега као људи, шта се дешава и куда даље, да бисмо онима на КиМ који свакодневно страдају пружили бар трачак наде, макар трачак наде да је стабилност и дугорочни мир могућ”, навела је Брнабићева, па је додала: „Из онога што сви можемо да видимо на терену, на основу бројних примера у протеклих 12 до 18 месеци, званичници у Приштини, администрација у Приштини, нажалост, најједноставније речено, имају три кључне поруке за Србе, друго неалбанско становништво на КиМ – и за међународну заједницу.”

Брнабићева је навела да је прва порука да „они Срби који су отишли – после 1999. године или током етничког чишћења, погрома 2004. године, не треба да се враћају”, пренео је РТС.

„Дубоко је узнемирујуће, жалосно, али и срамотно, да КиМ остаје, према релевантним извештајима УН, територија која, у поређењу са свим постконфликтним територијама у целом овом нашем лудом свету, има најмање повратника”, навела је председница Владе Србије.

Истакла је да се на Космету вратило мање од два одсто расељених и да то није случајно.

„Ако покушају да се врате, обично виде да им је неко незаконито запленио приватну имовину. Они, затим, иду код власти да пријаве узурпацију и траже помоћ, надајући се правди и правичности. У већини случајева, уместо да добију помоћ, они буду ухапшени и заврше у затвору”, поручила је Брнабићева.

„Ово је јасна порука званичника у Приштини расељеним Србима: не враћајте се, нисте добродошли”, истакла је председница Владе Србије.

Ана Брнабић навела је да је друга порука која се шаље Србима на најбруталније начине да они који су остали, који још живе на територији КиМ и који желе да остану – нека оду.

„Кроз месеце и године систематског, потпуног поништавања чак и најосновнијих људских права Срба и других неалбанаца, претварајући њихове животе у сталну ноћну мору несигурности изазване потпуним одсуством владавине права, а обележеном самовољном одлуком о томе ко ће и када бити хапшен, привођен, пребијан, мучен, понижаван и држан у затвору на непознато време, питајући се да ли ће се на вашу децу, браћу, очеве и мужеве пуцати слободно, само зато што су Срби, ако ће вам свештеници бити депортовани, а имовина заплењена, ако ће они који пуцају на вас и они који вас туку увек, по правилу, бити пуштени на слободу – као што се сваки дан дешава на данашњем КиМ – чинећи то сваког дана, сваке недеље, сваког месеца, сваке године, Приштина је последњих неколико година успела да генерише опасну безбедносну кризу”, истакла је она.

Председница Владе је навела да „оно што данас видимо на КиМ, а извештај генералног секретара УН јасно показује неке од ових ствари, јесте свеобухватно политичко, правно, институционално и физичко насиље над Србима”.

Брнабићева се осврнула и на случај рањавања 11-годишњег дечака и младића у Готовуши и навела да је приштинско правосуђе амнестирало починиоца тог злочина и да је Азем Куртај сада слободан човек. Подсетила је да су за наводне ратне злочине оптужени и ухапшени Слађан Трајковић и Златко Арсић.

„Прошли су безбедносне провере у Приштини, примљени у косовску полицију, годинама служили као део мултиетничке полиције, а када су изашли из полиције, ухапшени су и оптужени као ратни злочинци”, рекла је Брнабићева.

Премијерка је навела да је само од почетка ове године пуцано је на шест Срба, а нико није кривично одговоран.

„У протекле две и по године било је 434 етнички мотивисана напада на Србе и њихову имовину, што је невероватних 50 одсто више у односу на период пре Куртијеве администрације, а још увек не знамо да ли је неко одговарао, ни да ли је било оптужница или ако су подигнуте оптужнице против било ког од починилаца”, казала је она. Истакла је да је, као директна последица овог терора, 11 одсто Срба напустило север КиМ „од доласка Албина Куртија на власт због кампање систематског и распрострањеног насиља над Србима и намерног стварања неподношљивих услова за живот за њих”. Премијерка Брнабић је навела да је трећа јасна порука званичника из Приштине Србима, али и међународној заједници, да постигнути споразуми неће бити спроведени, а ти споразуми или део споразума који су спроведени – биће поништени, растављени или блокирани.

Навела је да у свим извештајима у протеклих 10 и више година нема ни речи о Бриселском споразуму.

„Крајње време за успостављање ЗСО је прошло пре пет, шест година, али ипак, ово је нешто што треба да се уради. ЗСО је незаобилазан елемент на коме почива имплементација било којих даљих споразума”, поручила је Брнабићева.

Међутим, истакла је да то треба да буде Заједница српских општина у складу са потписаним споразумима из 2013. и 2015. године, а не било која организација која носи то име. Напоменула је да је Приштина у протекле две године отворено изјавила неколико пута да нема никаквог интереса за ЗСО.

„Да ствар буде гора, Приштина је последњих 12 месеци активно подривала све што је постигнуто Бриселским споразумом. Албин Курти је 3. новембра прошле године сменио команданта регионалне полицијске управе ’Север’, чиме је практично расформиран мултиетнички полицијски састав на КиМ, што је директно у супротности са чланом 9 Бриселског споразума”, истакла је Брнабићева.

Премијерка је навела да Приштина од 14. јуна такође директно крши Централноевропски споразум о слободној трговини (ЦЕФТА) и да то није први пут.

„Забрана кретања робе српског порекла на КиМ директно крши принцип слободне трговине, ЦЕФТА и четврто поглавље Споразума о стабилизацији и придруживању између ЕУ и Приштине”, навела је председница Владе Србије.

Истакла је да је директна последица тога да Срби и друго неалбанско становништво на КиМ све теже долазе до хране и лекова.

„Пред нама је хуманитарна криза. Здравствене установе у претежно српским срединама не могу да набаве основне медицинске потрепштине, попут кисеоника. Међу лековима који више нису доступни су лекови за хемотерапију, анестетици, антибиотици, раствори за инфузију, вакцине итд. Лекови за изузетно хитне случајеве и операције ће бити доступни још највише две недеље. Недостају им чак и бе-се-же вакцине за бебе”, навела је Брнабићева.

Премијерка је истакла да је „кључни догађај од којег је све неповратно кренуло ка свеобухватној дестабилизацији били лажни локални избори одржани у априлу, у четири општине на северу КиМ”.

„Уместо да схвате да су Срби напустили привремене институције као позив за потпуну примену Бриселског споразума и спасавање процеса дијалога, Приштина се одлучила за даљу ескалацију. Одлучили су да одрже локалне изборе на којима је учествовало само 0,03 одсто Срба, који чине више од 95 одсто популације на северу Косова и Метохије. Избори су спроведени на смањеном броју бирачких места, гласање се одвијало у посебним контејнерима под заштитом потпуно наоружане војске. ’Слободни и фер’ није термин који би било ко употребио да опише те изборе”, рекла је Брнабићева. Додала је да су након тих догађаја, који се не могу назвати избори, „намештеници Приштине, јер се не могу назвати изабрани градоначелници, насилно ушли у општинске канцеларије у Звечану, Зубином Потоку и Лепосавићу, у пратњи специјалних јединица косовске полиције, наоружане пушкама дуге цеви, што је још једно директно кршење Бриселског споразума”. Истакла је да је у тада одржаним протестима повређено више од 50 ненаоружаних Срба, као и да су припадници Кфора су задобили повреде што је оценила као трагично и недопустиво.

„Том приликом су тројица Срба хоспитализована због прострелних рана, а четворица су ухапшена”, подсетила је Брнабићева.

Премијерка је навела да је од 3. јуна, када је ЕУ захтевала хитну деескалацију, Приштина предузела укупно 23 ескалирајућа корака на северу КиМ и да је од тад ухапшено 24 Срба. Истакла је да су се у истом периоду догодила 74 етнички мотивисана напада на Србе.

Председница Владе Србије навела је да је криза на Косову и Метохији „трагично, али предвидљиво” ескалирала 24. септембра када је дошло до оружаног сукоба између групе наоружаних Срба са КиМ и полицијских и паравојних формација из Приштине у селу Бањска и околини.

„Истраге су у току како би се дали сви одговори и расветлиле све нејасноће у вези са овим догађајима, укључујући и начин на који су двојица од тројице преминулих Срба изгубила животе, што је изгледа било хладнокрвно погубљење након што су се предали. Одговорно тврдим да ни Београд, ни безбедносне структуре Србије нису имале никакве везе са овим догађајем и спремни смо да међународној заједници пружимо све информације и доказе који су данас доступни да потврдимо ову изјаву”, нагласила је Брнабићева.

Додала је да би желела да искористи прилику да изрази своје искрено жаљење због губитка људских живота и да се нада да се то никада више неће поновити.

„Догађаји у Бањској су, нажалост, логична последица владавине страха и терора коју је Приштина одлучила да спроведе, упркос јасним захтевима међународне заједнице за деескалацију, управо рачунајући на то да ће миран отпор српског народа на северу КиМ постати нешто више”, истакла је Брнабићева.

Премијерка је поновила да расељени Срби не могу да се врате на КиМ.

„Када покушају, мушкарци буду ухапшени, а женама, попут Драгице Гашић, прети се и бивају терорисане. Они Срби који су остали, свакодневно живе у страху и несигурности. Приштина у суштини жели да они оду и то јасно показује. Једанаест одсто је већ отишло. Да будемо потпуно јасни, оно о чему сведочимо је кампања тихог етничког чишћења”, истакла је Брнабићева и додала  да се кампања систематског и распрострањеног насиља над Србима и свесног стварања неподношљивих услова за живот за њих, састоји од постепеног, али трајног ускраћивања основних права, напада припадника оружаних приштинских формација, физичких напада на Србе и њихову имовину и лажних оптужница.

Брнабићева је при крају обраћања истакла циљеве које Република Србија жели да постигне. „Први – имплементација свих претходних споразума,  односно Бриселског споразума и успостављање ЦСМ-а у складу са споразумом потписаним 2015. године. Други – безбедност за наше људе, за све људе на КиМ. Док се дијалог наставља, а ми тражимо компромис који ће обезбедити дугорочни мир и стабилност, историјско помирење између Срба и Албанаца, просперитет, помозите људима који живе на КиМ, Србима као и осталим неалбанцима, да живе у миру, уживају основне слободе, сигурност и сигурност без сталног застрашивања и прогона”, истакла је Брнабићева.

Као треће, навела је да се Београд залаже и чврсто верује у принципе међународне владавине права и Повељу УН, и да ће наставити да позива на пуно поштовање Резолуције 1244.

„Четири – мир и стабилност. Морамо бити у стању да створимо бољу, просперитетнију будућност за млађе генерације. Морамо бити довољно храбри да решимо сва отворена питања, ма колико она била тешка. Али за то нам је потребан посвећен и поштен партнер”, истакла је Брнабићева и позвала да се заједнички предузму кораци како би се спречило да криза потпуно измакне контроли.

Брнабићева је навела да би најрационалнији приступ био да Кфор, у складу са својим мандатом према Резолуцији 1244, привремено преузме пуну одговорност за безбедност на северу КиМ, као и да би Унмик могао да одигра значајну улогу у овом процесу.

Курти се нападом на Вучевића укључио у предизборну кампању 

Премијерка Србије Ана Брнабић изјавила је јуче да оптужбама, које је на рачун министра одбране и председника СНС-а Милоша Вучевића изнео премијер привремених приштинских институција Албин Курти, он недвосмислено покушава да се укључи у предизборну кампању у Србији. Брнабићева је уочи седнице СБ УН о Косову и Метохији рекла да Курти на то има право јер је, пре свега, држављанин Србије. „Он сада, поред тога што стално оптужује Александра Вучића креће и у фронтални напад на СНС и новог председника Српске напредне странке, а то је Вучевић. Поред Александра Вучића, његов архинепријатељ је и СНС и ниједна друга политичка опција у Србији. Верујем да ће то и наши грађани разумети”, навела је Брнабићева за РТС.

Каролин Зијаде: Тренутна ситуација може једино компромисом да се превазиђе

Специјални представник генералног секретара УН и шеф мисије Унмика Каролин Зијаде изјавила је синоћ да тренутна ситуација на КиМ може једино компромисом да се превазиђе. Она је на почетку седнице СБ УН говорила о извештају Унмика о КиМ, да су деескалаторне намере кључне да се превазиђу тензије и да се нада да ће састанци обе стране са представницима ЕУ и других изасланика одржани 21. октобра вратити дијалог на пут и то да обе стране примене постигнуте споразуме.

„Обе стране треба да се обавежу на спровођење раније договорених обавеза, да ће радити на формирању ЗСО и других споразума. Ако се не оствари политички компромис то ће утицати на добро стање и живот обичног народа, нарочито на северу”, рекла је Каролин Зијаде, пренео је Танјуг.

Према њеним речима, у том смислу је важно истаћи да одлагање спровођења споразума доводи до одлагања ЕУ конференције која би вероватно привукла знатну економску помоћ. Она је рекла и да се извештај Унмика односи на период од 19. марта до 18. септембра, али да мора да скрене пажњу на безбедносни инцидент од 24. септембра у селу Бањска, који је та мисија осудила и позвала на уздржаност.

„Тај догађај је погоршао већ нарушено безбедносно окружење које карактерише контрадикторна перцепција нарочито на северу КиМ. У данима који су претходили политичке и безбедносне тензије су се стално повећавале у одсуству опипљивог дијалога”, рекла је она. Додала је и да реторика обе стране дели, уместо да се шире политичке поруке које смирују.