Читање као покрет

Целодневна сајамска трибина „Како до добре књиге – Издаваштво и јавни интерес” посвећена и ауторским правима, вештачкој интелигенцији и књижевним наградама, у организацији Удружења професионалних издавача Србије и француских професионалаца, одржана је јуче у оквиру 66. Међународног београдског сајма књига. Зоран Хамовић, из издавачке куће „Клио”, и Станислас Пјере, директор Француског института у Београду, отворили су овај скуп.

– Радујемо се сусрету са француским писцима и издавачима, а посебна нам је част да разменимо искуства са онима који годинама истрајно подржавају књигу. Издаваштво и јавни интерес трибина је посвећена и заштити интелектуалне својине у доба вештачке интелигенције. Рад је организован у три сесије. Разговараће се о инструментима афирмације издаваштва у Србији и Француској, као и о сарадњи издавача наше две земље – рекао је Зоран Хамовић.

Станислас Пјере захвалио је Фондацији „Јан Михалски” на представљању француске културе, као и другим актерима из региона са којима ће започети велики регионални франкофони пројекат.

Професорка Милена Драгићевић Шешић обратила се затим говорећи о томе како поједине европске земље помажу издаваштво и писање. Културна, образовна политика и културна дипломатија су, по њеним речима, ти инструменти. Такође, она је нагласила да мора да постоји подршка писању и стваралаштву, грантова за писање у артрезиденсима, подршка књижевним издавачима и академском издаваштву. Подржавање дистрибуције књиге и широке књижарске мреже, дешава се и кроз јединствену цену књиге. Подршка фестивалима и дигитализација књиге такође су једни од инструмената, као и стална едукација.

Она је описала политике земаља са мањим тржиштем књиге: Фландрије, Хрватске, Естоније, кроз фондове за све фазе, од писања до издавања књиге и до литерарних догађаја, а посебно су професионалци у Фландрији ти који предлажу начине подршке, чак и аматерском писању.

– У Хрватској постоје мере: национална стратегија за промоцију књиге и читања, која има буџете и национални план ослоњен и на европске фондове. У Чешкој Републици више се говори о индиректном финансирању, кроз смањење ПДВ-a на књигу. Естонија се није одрекла државног власништва, али њени главни елементи културне политике јесу превођење, развој међународне кооперације уније стваралаца, а ПДВ за часописе је смањен. Ми имамо могућност да конкуришемо за програме „Креативне Европе”, да издавачи посећују међународне програме, па и да промовишемо Европске награде за књижевност. Могуће је да развијемо нове културне мере, онако како се Дејан Тиаго Станковић залагао за превођење – закључила je професорка Шешић.

Режин Ашондо, председница Француског националног центра за књигу, објаснила је деловање на међународном плану ове институције кроз подршку превођења и организовање франкофоних књижара.

– Имамо буџет од 27 милиона евра. Председник Француске је претходне две године представио читање као покрет, то је посебно усмерено ка младима, тако да је развијен план читања, развијања критичког мишљења и обогаћивања речника. Многе студије говоре о томе како различити екрани лоше утичу на фонд речи и начин размишљања. Закон о јединственој цени књиге, усвојен у Француској 1970. године, сачувао је независне издаваче и књижаре. Такође, посвећена је велика пажња образовању, где се организује 1.600 мастер класова у школама, аутори читају и пишу заједно са ђацима. Развили смо програм присуства аутора у летњим камповима. Имамо и стипендије за ауторе и преводиоце. За књижаре и библиотеке имамо систем подршке, а 2021. и 2022. године помогли смо стварање 42 независне књижаре, после пандемије. Имамо и манифестацију „Ноћ читања” крајем јануара – рекла је Режин Ашондо, додајући да има око 60 књига преведених са француског на српски и обрнуто, од 2019. године.

Никола Рош, председник Канцеларије за међународно издаваштво Француске, запазио је да јавне власти имају добар утицај на развој читања и креативних индустрија у Француској, да дела француских аутора путују по свету, француски је други најпревођенији језик на свету. Петнаест хиљада књига је под уговором за превођење, а 40 хиљада књига се објави годишње.

– Моја организација постоји 150 година и помаже издаваче на међународном плану где продајемо права за превођење на стране језике. Смештени смо у Паризу и управљамо колективним штандовима Француске на међународним сајмовима – истакао је Рош додајући да су Французи уједињени у наступима на међународној сцени иа да колективно раде, што је врло важно. Такође рганизују стипендије за групе издавача и преводилаца из иностранства који се у Паризу сусрећу са тамошњим професионалцима у издаваштву, што ствара снажна партнерства.