Уместо банке – палата науке

Зграда некадашње Јадранско-подунавске банке на углу улица Краља Милана и Кнеза Милоша остаће исте површине и спратности али ће променити намену – постаће палата науке – центар за истраживање и место сусрета садашњих и будућих научника, студената и ђака и људи свих генерација који верују у свет безграничних могућности који открива наука. Имаће 19 истраживачких центара којима ће руководити професори и доценти Електротехничког факултета (ЕТФ), наведено је у позиву за медије МК групе која ће 30. октобра представити ову задужбину Миодрага Костића, власника пословног система МК групе и њену сарадњу са ЕТФ-ом. Три дана пре тога јавност ће моћи да види како ће унутрашњост здања подигнутог пре 99 година бити преуређена, јер 27. октобра почиње и до 6. новембра траје јавна презентација Урбанистичког пројекта (УП) за реконструкцију, адаптацију и пренамену постојећег објекта у центру престонице, у Краља Милана 11. Крајем августа на тој угаоној згради, у чију ће обнову бити уложено више од 25 милиона евра, започета је обнова камене фасаде и крова.

Ако реконструкција буде окончана следеће године биће то на век постојања здања саграђеног 1924. године према пројекту немачког архитекте Аугуста Рајнфелса и за потребе Јадранско-подунавске банке, у то време водеће на овим просторима, која је након завршетка објекта у Краља Милана 11 своје седиште преместила из Љубљане у Београд.

Здање није споменик културе, али се налази у оквиру просторне културно-историјске целине „Подручје уз Улицу кнеза Милоша у Београду” која је културно добро, обликовано је у духу архитектуре академског класицизма, са богатом архитектонском и скулпторалном пластиком на фасадама. Раскошан ентеријер пројектован је у модерном стилу ар декоа, говорио је о моћи тадашње банке и њеном угледу у свету, где је до краја Другог светског рата имала филијале у више од двадесет градова. У унутрашњости овог објекта истичу се, између осталог, кружна шалтер сала са фонтаном за коју је скулптуру Афродите извео вајар Петар Палавичини.

Шта је предвиђено преуређењем ентеријера?

– Приземље објекта је осмишљено као отворени простор, првенствено намењен за изложбе научних експоната и различите гостујуће изложбе. Простор око шалтер сале је планиран као изложбени простор у приземљу. Приступа му се контролисаним начином (према захтеву). По потреби може се трансформисати у простор за одржавање научних скупова и научнопромотивних активности, радионица отвореног типа, јавних догађаја. На нивоу приземља планирана је улазна зона са инфо-пултом, простор за обезбеђење, контролна соба, простор за дигиталну експозитуру банке 24/7, кафе, тоалети и гардероба за посетиоце – наведено је, између осталог, у Урбанистичком пројекту.

На првом спрату надовезаће се активности из приземља.

– Експонат „Дигитална земља” је планиран у холу на одговарајућој висини са рефлекторима. Кроз постојеће отворе према централном простору је могуће сагледавати експонате и на нивоу приземља. Постојећи прозори ће бити рестаурирани тако да се могу отварати и омогућавати визуелни контакт изложбених простора на два нивоа. Тракт објекта ка улицама Кнеза Милоша и Краља Милана, у којем се сада налазе сала за седнице и кабинети, задржаће се према конзерваторским условима. Сала за седнице је пројектована као конференцијска сала. На осталим расположивим етажама (други, трећи, четврти спрат и поткровље) формираће се научни центри за будуће кориснике простора. Такође, пројектантски принципи: отвореност, комуникативност и приступачност простора примењени су и у овим зонама – пише у УП.

Као посебна атракција, односно садржај од изузетне функционалне и едукативне вредности пројектован је планетаријум на нивоу трећег спрата непосредно изнад заштитне конструкције постојећег витража.

На свим етажама су предвиђене заједничке сале за састанке, простори за одмор, тоалети и просторије за одржавање објекта. У поткровљу осим простора за научноистраживачки рад са пратећим садржајима, пројектован је и ресторан за кориснике центра, са кухињом.

Два путничка лифта биће замењена и „њихове станице” предвиђене су у сутерену и у поткровљу, нивоима до којих постојећи лифтови до сада нису возили. Објекат ће, између осталог, бити прилагођен особама са инвалидитетом.

УП који је наручила задужбина Миодрага Костића израдила је „Пројектура”, а саставни део тог документа је идејно решење које је као одговорни пројектант потписао архитекта Горан Војводић. Урбанистички пројекат биће основ за подношење захтева за издавање локацијских услова, а потом и за добијање грађевинске дозволе без које реконструкција и пренамена стамбено-пословног четвороспратног објекта у пословни – палату науке неће моћи да почне.