Ко минира гасоводе по Балтику

Експлозије на гасоводу „Северни ток“ означиле су крај једног од најважнијих путева снабдевања Европе руским гасом и почетак „подводног“ рата на Балтику у коме ће на ред доћи и други инфраструктурни пројекти.

Непуних годину дана од минирања „Северног тока“ 1 и 2 за који још увек није утврђена одговорност, догодила се серија нових инцидената у којима су оштећени гасоводи и комуникациони каблови између неколико скандинавских и балтичких земаља.

Министар за цивилну заштиту Шведске Карл Оскар Болин изјавио је да је комуникациони кабл између Шведске и Естоније делимично оштећен током овог месеца, а то је био последњи у низу сумњивих инцидената који оправдано изазивају бојазан да ће се диверзије испод површине мора наставити.

Претходно је 8. октобра оштећен суседни гасовод „Балтик конектор“ и комуникациони кабл између Финске и Естоније због чега се огласио председник Финске Саули Нинисто и поручио да су инцидент изазвали спољашњи фактори.

Финска полиција саопштава да је узрок била „спољна механичка снага“ са назнаком да је у онеспособљавању конекције употребљен „изузетно тежак предмет“ остављен на морском дну.

Гасовод

У најновијем инциденту, министарство за телекомуникације Естоније 11. октобра сазнаје за смањење капацитета на каблу који се налази у територијалним водама ове земље, око 50 км од обале Хијума, острва на ушћу Финског залива. Шведски министар Болин изјављује да је оштећење настало у исто време и на истом подручју као и оштећење гасовода „Балтик конектор“.

Оштећење је брзо поправљено и кабл функционише поново, а регионални званичници пажљиво бирају речи при сваком обраћању о инциденту, свесни да ће кривац као и у случају „Северног тока“ тешко бити пронађен.

Поред лошег времена, истрагу је успорила и чињеница да финска влада жели да избегне преурањене закључке, нарочито сада када је земља постала део НАТО пакта који је задужен за њену безбедност.

Испод површине, званичници скандинавских и балтичких земаља сумњају у у умешаност Русије као државе која има изузетне капацитете за такву врсту диверзија.

- Ситуација у области безбедносне политике у нашем непосредном окружењу се погоршала - изјавио је министар одбране Шведске Пал Јонсон говорећи на заједничкој конференцији са министром цивилне заштите Болином.

Шведска и Финска су, након почетка рата у Украјини, поднеле захтев за прикључење НАТО-у, одричући се статуса неутралности. Финска је приступила Алијанси раније ове године, а улазак Шведске у НАТО спречила је Турска због спора око курдских милитаната који делују у овој скандинавској земљи.

Руски и кинески брод

Америчке и европске обавештајне агенције забринуте су због активности које спроводи Главна управа подводне истраживачке службе Русије, познате под руским акронимом ГУГИ. Ова служба која делује у водама Балтичког мора располаже са различитим шпијунским бродовима и специјализованим подморницама, од којих је вероватно најпознатија Белгород као највећа оперативна подморница на свету, способна за достизање великих дубина, превоз великог броја особља, мањих подморница или подводних дронова довољних за спровођење диверзија са каквим су се суочиле Шведска, Финска и Естонија.

У међувремену, истрага је добила неочекивани обрт. Финска полиција која је испитивала оштећење гасовода „Балтик конектор“ пратила је кретање руског теретног брода на нукларни погон „Севморпут“, али и путању кинеског теретног брода „Newnew Polar Bear“. Оба су била присутна на том подручју у тренутку оштећења гасовода и комуникацијског кабла. Кинески брод који плови под заставом Хонг Конга био је ближи месту диверзије и према јавним подацима о праћењу бродова, успорио је близу гасовода.

Финска полиција саопштила је 20. октобра да је њихова истрага концентрисана на испитивање активности кинеског брода. Назнака могућности да Кина саботира европску подводну инфраструктуру већ сама по себи је била довољна да изазове забринутост и изненађење званичника.

Ипак, европски савезници постају свесни колико је тешко спречити потенцијални напад пре него што се деси и идентификовање извршилаца.

Шта се дешава испод површине

Естонски Интернационални центар за одбрану и безбедност објавио је 2021. године извештај о руској војној роботици у коме је напоменуо да Естонија и друге балтичке земље немају довољно информација о свему што се дешава испод површине Балтичког мора.

У раду се закључује да би било би тешко спречити руске подводне дронове размештене у међународним водама да оштете критичну подводну инфраструктуру.

Сада када је опасност конкретнија, европски савезници се заједничким снагама труде да уклоне недостатке у надгледању подводних активности.

Лидери десет северноевропских земаља, укључујући Естонију, Финску и Шведску, разговарали су 13. октобра о овом питању на самиту на шведском острву Готланд. У заједничком саопштењу које се односило на оштећење гасовода Балтикконектор закључује се да су инциденти показали како су претње критичној подводној инфраструктури реалне.

Министар одбране Финске Анти Хаканен најавио је пар дана после самита да његова земља појачава надзор под водом у Финском заливу и Балтичком мору и најавио набавку нових подводних сензора.

НАТО је раније ове године формирао посебну јединицу за заштиту подводних активности и појачао морске и ваздушне патроле на том подручју.

Финска обавештајна служба је саопштила да ће подводна инфраструктура ове земље вероватно бити мета субверзивних активности и у будућности. У извештају се наводи да главна опасност прети од Русије као земље која Финску након уласка у НАТО пакт посматра као непријатељску земљу.