Ko minira gasovode po Baltiku

Eksplozije na gasovodu „Severni tok“ označile su kraj jednog od najvažnijih puteva snabdevanja Evrope ruskim gasom i početak „podvodnog“ rata na Baltiku u kome će na red doći i drugi infrastrukturni projekti.

Nepunih godinu dana od miniranja „Severnog toka“ 1 i 2 za koji još uvek nije utvrđena odgovornost, dogodila se serija novih incidenata u kojima su oštećeni gasovodi i komunikacioni kablovi između nekoliko skandinavskih i baltičkih zemalja.

Ministar za civilnu zaštitu Švedske Karl Oskar Bolin izjavio je da je komunikacioni kabl između Švedske i Estonije delimično oštećen tokom ovog meseca, a to je bio poslednji u nizu sumnjivih incidenata koji opravdano izazivaju bojazan da će se diverzije ispod površine mora nastaviti.

Prethodno je 8. oktobra oštećen susedni gasovod „Baltik konektor“ i komunikacioni kabl između Finske i Estonije zbog čega se oglasio predsednik Finske Sauli Ninisto i poručio da su incident izazvali spoljašnji faktori.

Finska policija saopštava da je uzrok bila „spoljna mehanička snaga“ sa naznakom da je u onesposobljavanju konekcije upotrebljen „izuzetno težak predmet“ ostavljen na morskom dnu.

Gasovod

U najnovijem incidentu, ministarstvo za telekomunikacije Estonije 11. oktobra saznaje za smanjenje kapaciteta na kablu koji se nalazi u teritorijalnim vodama ove zemlje, oko 50 km od obale Hijuma, ostrva na ušću Finskog zaliva. Švedski ministar Bolin izjavljuje da je oštećenje nastalo u isto vreme i na istom području kao i oštećenje gasovoda „Baltik konektor“.

Oštećenje je brzo popravljeno i kabl funkcioniše ponovo, a regionalni zvaničnici pažljivo biraju reči pri svakom obraćanju o incidentu, svesni da će krivac kao i u slučaju „Severnog toka“ teško biti pronađen.

Pored lošeg vremena, istragu je usporila i činjenica da finska vlada želi da izbegne preuranjene zaključke, naročito sada kada je zemlja postala deo NATO pakta koji je zadužen za njenu bezbednost.

Ispod površine, zvaničnici skandinavskih i baltičkih zemalja sumnjaju u u umešanost Rusije kao države koja ima izuzetne kapacitete za takvu vrstu diverzija.

- Situacija u oblasti bezbednosne politike u našem neposrednom okruženju se pogoršala - izjavio je ministar odbrane Švedske Pal Jonson govoreći na zajedničkoj konferenciji sa ministrom civilne zaštite Bolinom.

Švedska i Finska su, nakon početka rata u Ukrajini, podnele zahtev za priključenje NATO-u, odričući se statusa neutralnosti. Finska je pristupila Alijansi ranije ove godine, a ulazak Švedske u NATO sprečila je Turska zbog spora oko kurdskih militanata koji deluju u ovoj skandinavskoj zemlji.

Ruski i kineski brod

Američke i evropske obaveštajne agencije zabrinute su zbog aktivnosti koje sprovodi Glavna uprava podvodne istraživačke službe Rusije, poznate pod ruskim akronimom GUGI. Ova služba koja deluje u vodama Baltičkog mora raspolaže sa različitim špijunskim brodovima i specijalizovanim podmornicama, od kojih je verovatno najpoznatija Belgorod kao najveća operativna podmornica na svetu, sposobna za dostizanje velikih dubina, prevoz velikog broja osoblja, manjih podmornica ili podvodnih dronova dovoljnih za sprovođenje diverzija sa kakvim su se suočile Švedska, Finska i Estonija.

U međuvremenu, istraga je dobila neočekivani obrt. Finska policija koja je ispitivala oštećenje gasovoda „Baltik konektor“ pratila je kretanje ruskog teretnog broda na nuklarni pogon „Sevmorput“, ali i putanju kineskog teretnog broda „Newnew Polar Bear“. Oba su bila prisutna na tom području u trenutku oštećenja gasovoda i komunikacijskog kabla. Kineski brod koji plovi pod zastavom Hong Konga bio je bliži mestu diverzije i prema javnim podacima o praćenju brodova, usporio je blizu gasovoda.

Finska policija saopštila je 20. oktobra da je njihova istraga koncentrisana na ispitivanje aktivnosti kineskog broda. Naznaka mogućnosti da Kina sabotira evropsku podvodnu infrastrukturu već sama po sebi je bila dovoljna da izazove zabrinutost i iznenađenje zvaničnika.

Ipak, evropski saveznici postaju svesni koliko je teško sprečiti potencijalni napad pre nego što se desi i identifikovanje izvršilaca.

Šta se dešava ispod površine

Estonski Internacionalni centar za odbranu i bezbednost objavio je 2021. godine izveštaj o ruskoj vojnoj robotici u kome je napomenuo da Estonija i druge baltičke zemlje nemaju dovoljno informacija o svemu što se dešava ispod površine Baltičkog mora.

U radu se zaključuje da bi bilo bi teško sprečiti ruske podvodne dronove razmeštene u međunarodnim vodama da oštete kritičnu podvodnu infrastrukturu.

Sada kada je opasnost konkretnija, evropski saveznici se zajedničkim snagama trude da uklone nedostatke u nadgledanju podvodnih aktivnosti.

Lideri deset severnoevropskih zemalja, uključujući Estoniju, Finsku i Švedsku, razgovarali su 13. oktobra o ovom pitanju na samitu na švedskom ostrvu Gotland. U zajedničkom saopštenju koje se odnosilo na oštećenje gasovoda Baltikkonektor zaključuje se da su incidenti pokazali kako su pretnje kritičnoj podvodnoj infrastrukturi realne.

Ministar odbrane Finske Anti Hakanen najavio je par dana posle samita da njegova zemlja pojačava nadzor pod vodom u Finskom zalivu i Baltičkom moru i najavio nabavku novih podvodnih senzora.

NATO je ranije ove godine formirao posebnu jedinicu za zaštitu podvodnih aktivnosti i pojačao morske i vazdušne patrole na tom području.

Finska obaveštajna služba je saopštila da će podvodna infrastruktura ove zemlje verovatno biti meta subverzivnih aktivnosti i u budućnosti. U izveštaju se navodi da glavna opasnost preti od Rusije kao zemlje koja Finsku nakon ulaska u NATO pakt posmatra kao neprijateljsku zemlju.