Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Словенија не да пензије

Словенија не да пензије
Између стрпљења и спасења дуго је чекање (Фото Д. Јевремовић)

Још се не зна колико дуго ће више хиљада пензионера из Србије који су радили у Словенији или у словеначким фирмама у Србији куцати на врата словеначког пензијског фонда како би коначно остварили своје право и почели да примају пензије из дежеле. Када ће, после 17 година чекања, доћи до својих пензија не знају ни надлежни у Министарству рада, а ни у српском пензијском фонду. Зашто? Зато што словеначки пензијски фонд упорно одбија било какав контакт са српским колегама.

Радивоје Савићевић, руководилац групе која се бави питањем словеначких пензија у Министарству рада, каже да још нема наговештаја када би српска и словеначка страна могле да се сретну и договоре о потписивању Међународног споразума о социјалном осигурању који би пензионерима из Србије омогућио да дођу до својих пара.

Савићевић подсећа да је Србија овај споразум ратификовала са свим бившим југословенским републикама, осим са Словенијом, па грађани Србије са радним стажом оствареним у словеначким предузећима скоро две деценије касније примају само чек из Србије.

– Ресорном министру Расиму Љајићу су проблеми са словеначким пензијским фондом предочени чим је именован на ово место. Али, настојања српске стране да до сусрета с надлежнима из Словеније коначно дође – остају без одговора. Једино преостаје да се преко наше и словеначке амбасаде, државних званичника и Фонда ПИО колеге у Словенији стално опомињу на обавезе које би морале да испуне – каже Савићевић.

Словеначки пензијски фонд, како потврђују и у Иницијативном одбору за остваривање права на пензије у Републици Словенији, као један од изговора што избегавају сусрет с колегама из Србије наводи да српски Фонд ПИО нема прецизне податке о броју оштећених пензионера. Не уважавајући чињеницу да те податке имају и у дежели, будући да су ови грађани Србије уплаћивали новац словеначком а не српском пензијском фонду.

У овом одбору истичу и да је срамота што пензионери који су радили у словеначким фирмама данас морају да "уштину" од српског пензионера како би добили чек, а познато је да просечна пензија у Србији не прелази 14.800 динара, док се истовремено њихов новац у Словенији дели другима. Истовремено, најнижа словеначка пензија износи око 500 евра.

Овај проблем додатно отежава и невероватна чињеница да је око 17.800 радника који су живели и радили у Словенији избрисано из документације словеначког пензијског фонда, тако да се поставља питање да ли ће ико моћи да докаже да су некада били на платном списку словеначких фирми.

Истовремено, српски пензијски фонд месечно измирује обавезе према свим бившим југословенским републикама исплаћујући им принадлежности. Према речима Ивана Мимића, финансијског директора у Фонду ПИО запослених, за шест месеци ове године укупно је на адресе пензионера  бивших југословенских република, осим Словеније, уплаћено 878 милиона динара. Истовремено је за иностранство отишао чек вредан 236 милиона динара, колики је укупан износ иностраних пензија. Мимић каже да је исплата ових пензија редовна, али да са Словенијом помака нема. 

И после свега остаје нејасно како је могуће да било ко из Србије уопште помисли да улаже новац за под старе дане у неки од словеначких приватних пензијских фондова који су већ дошли у Србију када држава Словенија не испуњава своје законске обавезе.

Снежана Лакићевић-Стојичић, државни секретар у Министарству рада, недавно је за наш лист потврдила да је нејасно зашто ово питање ни после толико година није решено. Јасно је да словеначкој страни није у интересу да се оно реши, јер је мало њихових пензионера, али је много српских којима ова принадлежност по закону припада јер су годинама уплаћивали доприносе у словеначки пензијски фонд, каже она.

Лакићевићева пита и како је могуће да се у Србији дају дозволе за рад словеначким приватним пензионим фондовима, уводећи трећи стуб пензијског осигурања, а да толико наших људи не могу до данас да наплате новац из словеначког државног фонда.
Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.