Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Интерпол: Изетбеговићеве везе са тероризмом

Интерпол: Изетбеговићеве везе са тероризмом
Ратни савезници: Абу Хамза и Алија Изетбеговић (Фотодокументација „Политике”)

Од нашег сталног дописника
Бањалука, 3. октобра – Непознати службеник Агенције за истрагу и заштиту (Сипа) покушао је данас да „провали приступне шифре портала www.necenzurisano.com и да са њега уклони информације о Интерполовој истрази против Алије Изетбеговића због тероризма”, изјавио је нашем листу главни уредник загребачког портала, односно независног политичког и истраживачког веб-магазина Домагој Маргетић.

„Провалаприступних шифара нашег портала покушана јеса шифреАгенцијезаистрагеизаштиту БиХуСарајеву. Захваљујући брзој реакцији уредништва портала и чињеници да је све рађено аматерски, успели смо да спречимо упад у наше административне податке”,рекао нам је Маргетић, који је члан експертског тима за борбу против тероризма и организованог криминала југоисточне Европе. С обзиром на то да портал користи амерички сервер, Маргетић је најавио да ће против Агенције за истраге и заштиту БиХ поднети пријаву.

У првом наставку серијала „БНД заташкава: Интерпол водио истрагу против Изетбеговића због тероризма”, загребачки портал је објавио факсимиле докумената немачке канцеларије Интерпола у Визбадену и Одељења за тероризам Министарства унутрашњих послова Аустрије. Документи потврђују да је, због основане сумње да се бави тероризмом и да је повезан са међународним терористичким организацијама, истрага вођена против бившег председавајућег Председништва БиХ Алије Изетбеговића. Под истрагом су били и његов син Бакир, затим Сенад Шахинпашић и други Изетбеговићеви блиски сарадници. „Истрага немачког Интерпола и МУП-а Аустрије вођена је током 1995. и 1996. године, када је напрасно обустављена, а досијеи проглашени тајним, наводно на захтев високо позиционираних званичника немачке обавештајне службе – БНД”, наведено је на порталу.

Немачка канцеларија Интерпола у Визбадену је утврдила да су се „на самом врху терористичке хијерархије”, која је обезбеђивала „пролаз терористичких ратника из Европе и арапских земаља у БиХ”, њихово финансирање и снабдевање оружјем, налазили Алија Изетбеговић и „његов дугогодишњи пријатељ и финансијер Али Фатих али Хасанеин”, оснивач и први човек Агенције за помоћ трећем свету. Веза између Изетбеговића и Хасанеина документована је у службеној белешци немачког Интерпола од 15. децембра 1995. године.

У овом документу „описује се Али Хасанинеова улога у финансијско-логистичкој мрежи радикалног исламистичког тероризма у БиХ од 1991. године”. У њему је наведено да је Али Хасанеин „пуномоћник Алије Изетбеговића” за прикупљање новца за финансирање исламистичких ратника у БиХ. Новцем је располагао Изетбеговићев тајни комитет у којем су, осим Хасанеина, били Ирфан Љеваковић, Дервиш Ђурђевић и Хасан Ченгић. Комитет је 6. септембра 1994. године на два рачуна код аустријске Ерсте банке располагао са око 50 милиона америчких долара. Доларски рачун био је 51364478, а други рачун, у аустријским шилинзима, имао је ознаку 00465151.

Према подацима немачког Интерпола, Алија Изетбеговић је установио и „логистичку мрежу терористичке инфраструктуре у БиХ, која је деловала углавном у европским земљама”. Она је набављала оружје и опрему и пребацивала терористе у БиХ. Према подацима Интерпола, које преноси портал, у тој мрежи су била 34 лица.

Позивајући се на сазнања немачког Интерпола о Али Фатиху али Хасанеину, портал закључује да је Странка демократске акције настала из структуре организација које је он оснивао као „терористички логистичар”. Хасанеин је Суданац. Медицину је студирао у Београду, а специјализацију је завршио у Бечу. Он је оснивач Удружења исламских студената у источној Европи и Југословенског муслиманског удружења. Финансирао је штампање Изетбеговићеве „Исламске декларације”. У Сарајеву је 1983. године, у процесу против Изетбеговића и његових сарадника, осуђен у одсуству на осам година затвора.

Коментари13
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.