Перишић: Војник који презире рат

Момчилу Перишићу, три године после подизања оптужнице, у Хагу је почело суђење за злочине које су починиле војске Републике Српске и Српске Крајинејер су њему, како је у уводној речи казао тужилац Марк Хармон, као начелнику Генералштаба Војске Југославије, били „потчињени”генерал Ратко Младић и други официри војски РС и РСК, од којих су неки већ осуђени пред Хашким трибуналом.

Генерал Перишић је оптужен за подржавање и помагање гранатирања и снајперског деловања на цивиле у Сарајеву са положаја Војске Републике Српске од 1993. до 1995. године; за убиство око 7.000 Муслимана и премештање становништва у Сребреници у лето 1995. године, као и за то што није предузео истрагу о ракетним нападима на Загреб у мају 1995. који су изведени са положаја снага Републике Српске Крајине.

У свом двадесетоминутном обраћању судском већу, у коме су уз председавајућег судију Баконе Молотоа из Јужне Африке и несталног судије Педра Давида из Аргентине и Мишел Пикар из Француске, оптужени је јуче, на почетку другог дана суђења, рекао да верује да је оптужница подигнута против њега јединствена у историји међународног ратног права јер „никада пре командант и начелник Генералштаба једне армије нису сматрани кривично одговорним за злочине које су починили припадници оружаних снага друге државе или ентитета”.

Перишић је рекао да рат презире због његових последица.Он је изразио жаљење због „сваке жртве”, казао да „злочини немају националност” и да сви починиоци „морају бити кажњени”, али је додао и да Хашки трибунал сматра јединим местом на којем може одбранити своју част, као и „достојанство Војске Југославије”. Перишић је уверен да ће судије „без икаквих предрасуда сагледати аргументе” оптужбе и одбране, и „донети праведну и часну одлуку” – да се оптужба одбацује и утврђује његова невиност.

Експерти за међународно право сматрају да би Перишићу могло да помогне што је у пресуди Међународног суда правде у случају Босна и Херцеговина против Србије за геноцид утврђено да у Сребреници Војска Југославије није командовала Војсци Републике Српске.Али, с обзиром на то даон није оптужен за геноцид, импликације потенцијалне осуде за друга дела која му се приписују не могу имати никакве последице на пресуду Међународног суда правде у случају БиХ против Србије.

Тужилац, који Перишића сматра „једним од главних сарадника Слободана Милошевића”, у спровођењу Милошевићевог плана дана силу у деловима БиХ и Хрватске створи „јединствену српску државу”, прецизирао је да ће везу између ВЈ и злочина за које је одговорна ВРС доказати, између осталог,и предочавањем чаура пронађених на стратиштима око Сребренице, као и делова граната палих на Сарајево које су биле произведене у СР Југославији док је Перишић био на челу ГШ ВЈ.

Хармон тврди да је у јулу 1995. начелник Генералштаба ВЈ знао за масовна убиства у Сребреници, још док су била у току, али да ништа није предузео да их спречи, јер је Перишић, у разговору који је као осумњичени имао са тужиоцима, потврдио да му је „између 15. и 20. јула 1995”, тадашњи председник Србије Слободан Милошевић рекао да је „дошло до покоља у Сребреници и за то окривио генерала Ратка Младића”.

Напомињући да су се у време које је навео убиства још одвијала, Хармон је назначио да Перишић потом „ништа није предузео”, већ је, по сопственим речима, желео да се „дистанцира” од злодела.

Као доказ да је Младић у то време био подређен генералу Перишићу, заступник оптужбе је у судници приказао одлуку Врховног војног суда СРЈ којом је, средином маја 2002. године, било удовољено Младићевом захтеву да му се исплати новчана накнада за годишњи одмор који није користио 1991–1995. године.

У тој одлуци, назначио је тужилац Хармон, пише да је Младић на служби у „Војној пошти 3001 у Београду”.

(/slika2)Тврдећи и да је Перишић учествовао у скривању генерала Младића од Трибунала који га је 1995. године оптужио за геноцид, тужилац Хармон је као пример навео напоре Перишића и других званичника СРЈ да, крајем те године, Младића убеде да ослободи двојицу заробљених француских пилота.

Хармон је цитирао да је Перишић у пресретнутом телефонском разговору са тадашњим председником СРЈ Зораном Лилићем у децембру 1995. године пренео да Младић тражи „да га ослободе Трибунала”.

Лилић је, према тужиоцу, одговорио да ће Младићу то бити гарантовано написмено „на меморандуму СРЈ”, сугеришући да „има и реч” Милошевића и тадашњег председника Француске Жака Ширака.

У Милошевићево време Перишић је био начелник Генералштаба ВЈ, у периоду од августа 1993. до октобра1998. године.

Ситуацију у време када је он био на челу ВЈ, генерал Перишић је јуче назвао „изузетно сложеном” зато што је рат у БиХ био у поодмаклој фази распламсавања, у Хрватској је ситуација била „ни рат, ни мир”, а СРЈ је била подневиђеном изолацијом не само финансијском већ и моралном, правном и политичком.

Али он је, како је рекао, умео да препозна када је„владајући режим стварао личне интересе изнад интереса државе”, и захваљујући томе спречио злоупотребу Војске Југославије, департизовао војску и претворио је у најцењенију институцију СРЈ.

Врх ВЈ у то време посредовао је у ослобађању талаца из редова међународних мировних снага у БиХ и француских пилота које је Војска Републике Српске заробила у току бомбардовања Републике Српске од стране НАТО. По његовим речима, то је омогућило потписивање Дејтонског споразума у Паризу што, како се он нада, нису заборавили наши пријатељи Французи а посебно бивши председник Жак Ширак.

„Покушао сам да утичем на режим, избегавајући једино војни удар, а када сам схватио да нас његове одлуке воде у сукоб са НАТО-ом, у октобру 1998. изашао сам у јавност са упозорењем шта нас очекује ако не испоштујемо одредбе Резолуције 1199 Савета безбедности УН”. Због оваквог понашања убрзо је смењен и поред изричитог противљења председника Црне Горе.

После смене изјавио је да „актуелној власти не одговарају руководиоци високог интегритета који мисле сопственом главом”.

Пошто га је Милошевић указом искључио из ВЈ, основао је политичку странку Покрет за демократску Србију и кренуо у „политичку борбу против тоталитаризма” због чега је против њега покренут процес пред Војним судом части и, иако је тада био цивил, одузет му је чин.

Генерал Перишић је јуче у судници напоменуо и да је„5. октобра 2000. годинебио планер и један од главних руководилаца реализације активности на креативном артикулисању енергије милионске масе демонстраната”, захваљујући којој је смењена власт Слободана Милошевића.

Перишић је још подсетио да је након тога, као посланик Скупштине СРЈ, председник Одбора за безбедност Савезне скупштине и потпредседник Владе Републике Србије, учествовао у доношењу Закона о сарадњи с Хашким трибуналом. Чим му је 2. марта 2005. уручена хашка оптужница, у Влади Србије, изјавио је да ће се добровољно предати.

---------------------------------------------------------

Сусрет шпијуна у мотелу „Шарић”

Момчило Перишић је јуче судијама прећутао да је своју политичку каријеру окончао 14. марта 2002. године када је у мотелу „Шарић”, на периферији Београда, ухваћен како размењује поверљиву документацију са Џоном Дејвидом Нејбором, тадашњим првим секретаром Америчке амбасаде у Београду.

Агенти домаће тајне службе снимили су Перишића како Нејбору предаје коверат у коме су биле тајне телефонске шифре највиших функционера Србије и Југославије помоћу којих је било могуће да се без ризика прислушкују телефонски разговори највиших српских политичара. Како су пренели неки медији током саслушања, Перишић је тада признао да је Американцима достављао податке, али није прихватио да је реч о шпијунажи.

(/slika3)Нејбор се, како је тврдио један генерал који је присуствовао петнаесточасовном саслушању, за разлику од Перишића, држао веома прибрано и признао да је шеф ЦИА за Балкан, што је Америчка амбасада одбацила.

Дан пошто су ухапшени, у просторијама Савезне владе је приказано 12 сати филмске траке на којој се види на који начин су Нејбор и Перишић размењивали податке. С тим филмом је упознат и тадашњи амерички амбасадор Монтгомери, који је честитао нашој војној контраобавештајној служби на одлично обављеном послу.

Многи мисле да је Перишић пристао на сарадњу јер га је ЦИА уценила да ће Хагу доставити један шпијунски аудио-снимак на којем се чује како у јулу 1995, док је још био начелник Генералштаба ВЈ, издаје инструкције о нападу на Сребреницу генералу Ратку Младићу, тадашњем команданту Главног штаба Војске РС.

А, има и оних који верују да је хапшењем ВЈ покушала да спречи Перишића да преко ЦИА Хагу достави документе о наводној умешаности ВЈ у рат у Босни који су могли да буду крунски у доказивању босанске оптужнице против Слободана Милошевића.

После кратког задржавања у војном притвору, у који је доведен са врећом на глави, Нејбор је пуштен на слободу, пошто се позвао на дипломатски имунитет. Убрзо пошто је отишао из Београда погинуо је у саобраћајном несрећи у Мађарској.Американци су прихватили извињење српских власти везано за хапшење њиховог дипломате, али Перишић изгледа није добио никакве повластице.