Perišić: Vojnik koji prezire rat

Momčilu Perišiću, tri godine posle podizanja optužnice, u Hagu je počelo suđenje za zločine koje su počinile vojske Republike Srpske i Srpske Krajinejer su njemu, kako je u uvodnoj reči kazao tužilac Mark Harmon, kao načelniku Generalštaba Vojske Jugoslavije, bili „potčinjeni”general Ratko Mladić i drugi oficiri vojski RS i RSK, od kojih su neki već osuđeni pred Haškim tribunalom.

General Perišić je optužen za podržavanje i pomaganje granatiranja i snajperskog delovanja na civile u Sarajevu sa položaja Vojske Republike Srpske od 1993. do 1995. godine; za ubistvo oko 7.000 Muslimana i premeštanje stanovništva u Srebrenici u leto 1995. godine, kao i za to što nije preduzeo istragu o raketnim napadima na Zagreb u maju 1995. koji su izvedeni sa položaja snaga Republike Srpske Krajine.

U svom dvadesetominutnom obraćanju sudskom veću, u kome su uz predsedavajućeg sudiju Bakone Molotoa iz Južne Afrike i nestalnog sudije Pedra Davida iz Argentine i Mišel Pikar iz Francuske, optuženi je juče, na početku drugog dana suđenja, rekao da veruje da je optužnica podignuta protiv njega jedinstvena u istoriji međunarodnog ratnog prava jer „nikada pre komandant i načelnik Generalštaba jedne armije nisu smatrani krivično odgovornim za zločine koje su počinili pripadnici oružanih snaga druge države ili entiteta”.

Perišić je rekao da rat prezire zbog njegovih posledica.On je izrazio žaljenje zbog „svake žrtve”, kazao da „zločini nemaju nacionalnost” i da svi počinioci „moraju biti kažnjeni”, ali je dodao i da Haški tribunal smatra jedinim mestom na kojem može odbraniti svoju čast, kao i „dostojanstvo Vojske Jugoslavije”. Perišić je uveren da će sudije „bez ikakvih predrasuda sagledati argumente” optužbe i odbrane, i „doneti pravednu i časnu odluku” – da se optužba odbacuje i utvrđuje njegova nevinost.

Eksperti za međunarodno pravo smatraju da bi Perišiću moglo da pomogne što je u presudi Međunarodnog suda pravde u slučaju Bosna i Hercegovina protiv Srbije za genocid utvrđeno da u Srebrenici Vojska Jugoslavije nije komandovala Vojsci Republike Srpske.Ali, s obzirom na to daon nije optužen za genocid, implikacije potencijalne osude za druga dela koja mu se pripisuju ne mogu imati nikakve posledice na presudu Međunarodnog suda pravde u slučaju BiH protiv Srbije.

Tužilac, koji Perišića smatra „jednim od glavnih saradnika Slobodana Miloševića”, u sprovođenju Miloševićevog plana dana silu u delovima BiH i Hrvatske stvori „jedinstvenu srpsku državu”, precizirao je da će vezu između VJ i zločina za koje je odgovorna VRS dokazati, između ostalog,i predočavanjem čaura pronađenih na stratištima oko Srebrenice, kao i delova granata palih na Sarajevo koje su bile proizvedene u SR Jugoslaviji dok je Perišić bio na čelu GŠ VJ.

Harmon tvrdi da je u julu 1995. načelnik Generalštaba VJ znao za masovna ubistva u Srebrenici, još dok su bila u toku, ali da ništa nije preduzeo da ih spreči, jer je Perišić, u razgovoru koji je kao osumnjičeni imao sa tužiocima, potvrdio da mu je „između 15. i 20. jula 1995”, tadašnji predsednik Srbije Slobodan Milošević rekao da je „došlo do pokolja u Srebrenici i za to okrivio generala Ratka Mladića”.

Napominjući da su se u vreme koje je naveo ubistva još odvijala, Harmon je naznačio da Perišić potom „ništa nije preduzeo”, već je, po sopstvenim rečima, želeo da se „distancira” od zlodela.

Kao dokaz da je Mladić u to vreme bio podređen generalu Perišiću, zastupnik optužbe je u sudnici prikazao odluku Vrhovnog vojnog suda SRJ kojom je, sredinom maja 2002. godine, bilo udovoljeno Mladićevom zahtevu da mu se isplati novčana naknada za godišnji odmor koji nije koristio 1991–1995. godine.

U toj odluci, naznačio je tužilac Harmon, piše da je Mladić na službi u „Vojnoj pošti 3001 u Beogradu”.

(/slika2)Tvrdeći i da je Perišić učestvovao u skrivanju generala Mladića od Tribunala koji ga je 1995. godine optužio za genocid, tužilac Harmon je kao primer naveo napore Perišića i drugih zvaničnika SRJ da, krajem te godine, Mladića ubede da oslobodi dvojicu zarobljenih francuskih pilota.

Harmon je citirao da je Perišić u presretnutom telefonskom razgovoru sa tadašnjim predsednikom SRJ Zoranom Lilićem u decembru 1995. godine preneo da Mladić traži „da ga oslobode Tribunala”.

Lilić je, prema tužiocu, odgovorio da će Mladiću to biti garantovano napismeno „na memorandumu SRJ”, sugerišući da „ima i reč” Miloševića i tadašnjeg predsednika Francuske Žaka Širaka.

U Miloševićevo vreme Perišić je bio načelnik Generalštaba VJ, u periodu od avgusta 1993. do oktobra1998. godine.

Situaciju u vreme kada je on bio na čelu VJ, general Perišić je juče nazvao „izuzetno složenom” zato što je rat u BiH bio u poodmakloj fazi rasplamsavanja, u Hrvatskoj je situacija bila „ni rat, ni mir”, a SRJ je bila podneviđenom izolacijom ne samo finansijskom već i moralnom, pravnom i političkom.

Ali on je, kako je rekao, umeo da prepozna kada je„vladajući režim stvarao lične interese iznad interesa države”, i zahvaljujući tome sprečio zloupotrebu Vojske Jugoslavije, departizovao vojsku i pretvorio je u najcenjeniju instituciju SRJ.

Vrh VJ u to vreme posredovao je u oslobađanju talaca iz redova međunarodnih mirovnih snaga u BiH i francuskih pilota koje je Vojska Republike Srpske zarobila u toku bombardovanja Republike Srpske od strane NATO. Po njegovim rečima, to je omogućilo potpisivanje Dejtonskog sporazuma u Parizu što, kako se on nada, nisu zaboravili naši prijatelji Francuzi a posebno bivši predsednik Žak Širak.

„Pokušao sam da utičem na režim, izbegavajući jedino vojni udar, a kada sam shvatio da nas njegove odluke vode u sukob sa NATO-om, u oktobru 1998. izašao sam u javnost sa upozorenjem šta nas očekuje ako ne ispoštujemo odredbe Rezolucije 1199 Saveta bezbednosti UN”. Zbog ovakvog ponašanja ubrzo je smenjen i pored izričitog protivljenja predsednika Crne Gore.

Posle smene izjavio je da „aktuelnoj vlasti ne odgovaraju rukovodioci visokog integriteta koji misle sopstvenom glavom”.

Pošto ga je Milošević ukazom isključio iz VJ, osnovao je političku stranku Pokret za demokratsku Srbiju i krenuo u „političku borbu protiv totalitarizma” zbog čega je protiv njega pokrenut proces pred Vojnim sudom časti i, iako je tada bio civil, oduzet mu je čin.

General Perišić je juče u sudnici napomenuo i da je„5. oktobra 2000. godinebio planer i jedan od glavnih rukovodilaca realizacije aktivnosti na kreativnom artikulisanju energije milionske mase demonstranata”, zahvaljujući kojoj je smenjena vlast Slobodana Miloševića.

Perišić je još podsetio da je nakon toga, kao poslanik Skupštine SRJ, predsednik Odbora za bezbednost Savezne skupštine i potpredsednik Vlade Republike Srbije, učestvovao u donošenju Zakona o saradnji s Haškim tribunalom. Čim mu je 2. marta 2005. uručena haška optužnica, u Vladi Srbije, izjavio je da će se dobrovoljno predati.

---------------------------------------------------------

Susret špijuna u motelu „Šarić”

Momčilo Perišić je juče sudijama prećutao da je svoju političku karijeru okončao 14. marta 2002. godine kada je u motelu „Šarić”, na periferiji Beograda, uhvaćen kako razmenjuje poverljivu dokumentaciju sa Džonom Dejvidom Nejborom, tadašnjim prvim sekretarom Američke ambasade u Beogradu.

Agenti domaće tajne službe snimili su Perišića kako Nejboru predaje koverat u kome su bile tajne telefonske šifre najviših funkcionera Srbije i Jugoslavije pomoću kojih je bilo moguće da se bez rizika prisluškuju telefonski razgovori najviših srpskih političara. Kako su preneli neki mediji tokom saslušanja, Perišić je tada priznao da je Amerikancima dostavljao podatke, ali nije prihvatio da je reč o špijunaži.

(/slika3)Nejbor se, kako je tvrdio jedan general koji je prisustvovao petnaestočasovnom saslušanju, za razliku od Perišića, držao veoma pribrano i priznao da je šef CIA za Balkan, što je Američka ambasada odbacila.

Dan pošto su uhapšeni, u prostorijama Savezne vlade je prikazano 12 sati filmske trake na kojoj se vidi na koji način su Nejbor i Perišić razmenjivali podatke. S tim filmom je upoznat i tadašnji američki ambasador Montgomeri, koji je čestitao našoj vojnoj kontraobaveštajnoj službi na odlično obavljenom poslu.

Mnogi misle da je Perišić pristao na saradnju jer ga je CIA ucenila da će Hagu dostaviti jedan špijunski audio-snimak na kojem se čuje kako u julu 1995, dok je još bio načelnik Generalštaba VJ, izdaje instrukcije o napadu na Srebrenicu generalu Ratku Mladiću, tadašnjem komandantu Glavnog štaba Vojske RS.

A, ima i onih koji veruju da je hapšenjem VJ pokušala da spreči Perišića da preko CIA Hagu dostavi dokumente o navodnoj umešanosti VJ u rat u Bosni koji su mogli da budu krunski u dokazivanju bosanske optužnice protiv Slobodana Miloševića.

Posle kratkog zadržavanja u vojnom pritvoru, u koji je doveden sa vrećom na glavi, Nejbor je pušten na slobodu, pošto se pozvao na diplomatski imunitet. Ubrzo pošto je otišao iz Beograda poginuo je u saobraćajnom nesreći u Mađarskoj.Amerikanci su prihvatili izvinjenje srpskih vlasti vezano za hapšenje njihovog diplomate, ali Perišić izgleda nije dobio nikakve povlastice.