Градоначелник за "круг двојке"

Скупштина града Београда могла би ускоро да има два дома – један за одборнике из централних, а други за представнике приградских општина, с тим што би само одборници централних општина бирали градоначелника. За ово је потребно "само" да се усвоји предлог закона о Београду иза кога је, незванично, Скупштина града. У "папиру", у који је наш лист имао на увид, наводи се да "Скупштина града има 90 одборника, од којих се 61 одборник бира са територије градских општина, а 29 одборника са територије приградских општина". "Скупштина града ради и одлучује у пуном саставу од 90 одборника (шири сазив Скупштине), или у саставу од 61 одборника градских општина (ужи сазив Скупштине)", а, како се даље наводи, "градоначелника града Београда бирају одборници у ужем сазиву Скупштине града, већином од укупног броја градских одборника, на време од четири године". Варијанта истог предлога је избор градоначелника непосредним и тајним гласањем грађана.

То је, међутим, само једна од "неодређеног броја различитих верзија" тог закона, објашњава Зоран Алимпић, в. д. градоначелника Београда и члан радне групе при Министарству за државну управу и локалну самоуправу која ради на закону о главном граду. Алимпић је рекао јуче за "Политику" да тренутно круже различите верзије и предлози између чланова радне групе, као радни материјали, у настојању да се дође до званичног предлога закона о главном граду који ће јавности представити ресорно министарство.

– Реч је, иначе, о предлогу који је сачинила група правника из градске управе, који су мени помогли да ја направим текст са којим бих учествовао у раду радне групе Министарства. Он није усвојен на Скупштини града, дакле, није званичан став Скупштине града. Ја представљам град у тој радној групи, али одлуку на крају крајева, неће донети ни град, нити ја, него ће одлуку о томе шта ће писати у нацрту закона донети надлежно министарство, Влада Србије, па затим парламент Србије. Ми у Београду ћемо да радимо онако како парламент одлучи – истиче Зоран Алимпић.

Он, међутим, наглашава да овај предлог, као ни друге радне верзије, није требало да дође до новинара и јавности, јер "ако о свему отворимо јавну расправу збуњиваћемо људе".

У интервјуу "Политици" прошле недеље, иначе, ресорни министар Милан Марковић је рекао да су дводомне скупштине "реткост у јединицама локалне самоуправе", те да сумња да ће то бити коначно решење.

Интересантно је ипак да се таква идеја о избору градоначелника уопште родила, јер не делује баш "фер" према грађанима приградских општина Београда. Нешто слично, да подсетимо, предложио је и "Палго центар", с тим што је према њиховом предлогу закона о главном граду избор градоначелника непосредан, дакле, бирају га директно грађани, али само они са територије градских општина.

Указујући да постоји читав низ варијанти за избор градоначелника главног града, Зоран Алимпић каже да ће решење зависити од тога како ће бити уређен град и какве ће бити надлежности градоначелника.

Поменути предлог је, како каже, само једна од могућности које би требало да буду сагласне тренутној ситуацији у граду, а то је да имамо две врсте општина са потпуно различитим надлежностима.

– Градоначелник Београда сада нема подједнаку надлежност над централним и приградским општинама и такав однос присутан је деценијама. Градоначелник има надлежности над територијом и грађанима 10 градских општина, а председници приградских општина су по надлежностима ближи, рецимо, председницима општина Јагодине или Ваљева, него председницима централних београдских општина, чији је добар део надлежности пренет на градоначелника – истиче Алимпић и указује да се грађани овако доводе у неравноправан положај.

Наводећи пример, он каже да, рецимо, одборник из Младеновца има право да учествује у одлуци где ће бити постављени сандуци за сладолед у општини Стари град, али одборник из Старог града не може о томе да одлучује у Младеновцу, јер је то у надлежности те општине.

Због актуелног политичког тренутка, разговора о предстојећим изборима и спекулација да "демократски блок" тражи решење како да успешно парира Српској радикалној странци, која је, наводно, веома јака у Београду, тешко је отети се утиску да овакво решење за избор градоначелника заправо потврђује "чаршијске приче", јер се сматра да је упориште радикала више у бирачком телу приградских општина.

Алимпић, међутим, не жели да коментарише спекулације, али истиче да не верује "да у Београду радикали могу да победе у било којој варијанти".

– Видео сам и ја истраживања јавног мњења и разумем да грађани приликом анкетирања желе да пошаљу политичарима одређену поруку, али мислим да Београђани, ни у ком случају, по било ком изборном систему, неће гласати у корист своје штете, односно за враћање Београда у деведесете године – каже Алимпић, који је, иначе, "виђен" и као један од могућих противкандидата Александру Вучићу из СРС-а.

Марко Благојевић, програмски директор Цесида, каже да не поседује новија истраживања за Београд, али подсећа да је на последњим изборима било "густо", те да је Ненад Богдановић победио Вучића са врло малом разликом.

"Сада је тешко било шта говорити о томе, износити процене, јер се не зна ни да ли ће избори за градоначелника бити директни или не, не зна се ко ће бити кандидати (осим за Вучића)", каже Благојевић.

Он, међутим, истиче да "радикали јесу јаки у Београду, али јака је и Демократска странка", а коначни исход зависи од много фактора (избора кандидата, странака које ће стати иза њих, изборног система...).

--------------------------------------------------------------------------

Београд као регион

Зоран Алимпић истиче да је Просторни план Београда, усвојен 2004. године (који може да се види на сајту Скупштине града), већ предвидео "неку будућност у смислу територијалне организације".

"По том предлогу, Београд би био регион, који би имао централни Београд (садашњих десет градских општина) и осам, практично, градова који га окружују (постојећих седам приградских општина и Борча, односно део Палилуле преко Дунава). Да ли ће та будућност моћи да се примени већ сада у новом закону и новом статуту, то је питање. Вероватно још нисмо зрели да применимо такву поделу. Али, реално гледано, по функционисању града и његове околине, Београд је регион, који се састоји од више градова – неколико малих и овог централног, великог", истиче Алимпић.