Декарбонизација услов за извоз робе у ЕУ

Србија се данас налази пред озбиљним економским и друштвеним проблемима. Висока и жилава инфлација смањује реалне дохотке, стопа незапослености је историјски ниска, али је опет дупло виша у односу на успешније земље централне и источне Европе. И даље постоји високо учешће рада у сивој економији, а многи незапослени изгубили су наду да ће пронаћи посао и повукли се са тржишта рада, рекао је јуче Михаило Гајић, извршни директор Либертаријанског клуба (Либек), невладине организације која је организовала конференцију под називом „Изазови и могућности за раст и развој”.

„Након неколико година пристојних стопа раста, српска привреда је 2022. знатно успорила, а ниска стопа раста од једва више од два одсто очекује се и ове године. То није довољно да се обезбеди потребан број радних места, нарочито квалитетних, са пристојним зарадама и условима рада. Посебно забрињава што је је пројектована средњорочна стопа економског раста Србије, од међународних финансијских институција, нижа него што је то био случај у годинама пре пандемије. Ово значи да треба да размислимо и идентификујемо ограничавајуће факторе за раст привреде, као и нове прилике за развој. У супротном, ризикујемо да се Србија, као и велики број других земаља, суочи са замком средњег дохотка, а то је ситуација у којој бисмо исцрпили старе компаративне предности, а без проналажења нових”, навео је Гајић.

На конференцији је било речи и о новом споразуму о слободној трговини са Кином и могућностима које он пружа, а тим поводом је Предраг Бјелић са Економског факултета у Београду казао да је његов циљ да се привреди отворе врата. Још је непознато које преференцијале он доноси, а проблем је што се такав споразум закључује између мале и велике земље па се и таква диспропорционална преговарачка моћ преноси и на уговор. Ни овај уговор о слободној трговини, као ни други, попут оног са Русијом, није потпуно слободан.

За извоз у Кину само роба са половином домаћег порекла може бити ослобођена царине што је проблем за малу отворену економију као што је наша која не може да обезбеди све супстанце из домаће производње.

Михаило Весовић из Привредне коморе Србије напоменуо је да ће се домаћа привреда ускоро суочити са таксом, односно трошком декарбонизације за извоз робе у земље Европске уније чији је циљ да се смањи конкурентност оваквих привреда као што је наша. Сада се две трећине енергије добија из угља, а око тридесетак одсто из обновљивих извора, односно превасходно хидрологије што зависи од временских прилика. Компаније ће, а привреда је највећи потрошач енергије, морати да прелазе на другу врсту енерегената. Све то захтева улагања.