Изградња заједничке будућности

У уторак на Сајму књига у дворани „Иво Андрић” представљена је књига Си Ђинпинга „Изградња заједничке будућности човечанства” (објављена код нас у издању куће „Албатрос плус”), о којој су говорили Станко Благојевић, помоћник министра за међународне односе и европске интеграције у области културе, Раде Калик, потпредседник Српског филозофског друштва, и Јагош Ђуретић, у име издавача.

          Станко Благојевић је упоредио ревност Си Ђинпинга у борби за искорењивања екстремног сиромаштва у Кини и његову посвећеност успостављању нових међународних односа заснованих на миру, узајамној користи, једнакости, без обзира на величину државе, на поштовању различитости, очувању властите културе, језика и писма, а истовремено и на поштовању других култура и других језика и писама. Сам Си Ђипинг, као младић који је послат са групом градске омладине у време културне револуције у једно удаљено село у полупустињској области суочио се са бедом екстремног сиромаштва.  Си је схватио, истакао је Благојевић, да се овај крај може препородити само уколико дође до сталног извора воде. Зато је, уз помоћ неколико другова, почео да копа бунар  и када је из њега шикнула вода, то је био знак да започиње потпуно нови начин је живота у овом крају. Као што је сам својим радом допринео искорењивању сиромаштва, тако је својим опредељењем за мир и међусобно поштовање почео да гради нове односе Кине са другим државама. Благојевић је посебан акценат ставио на конфучијанску традицију по којој су очување мира, хармонија, уважавање различитости и међусобно поштовање темељ на којем почива једно здраво друштво.  Управо су то и категорије на којима се заснивају односи Кине са другим земљама.

Раде Калик је истакао да се Кина определила у својим међународним односима да се не понаша као империја која намеће своје идеје, свој политички систем и свој економски развој другим земљама, већ инсистира на једнакости и међусобном поштовању. Посебан нагласак Си ставља на очувањe властите културе и традиције, истовремено поштујући различитости, друге културе и њихове традиције. Битно је, по Сију, да обе стране имају користи, а не да искључиво јача страна извлачи далеко већу корист.

          Јагош Ђуретић је нагласио да је сам наслов „Изградња заједничке будућности човечанства” посебно индикативно за савремене изузетно тешке и компликоване међународне односа у којима се све земље овог света наоружавају да би ратовале једна против друге или се удружују како би ратовале једне против других и све то у условима експлозивног технолошког напретка и материјалног богатства. Посебно је важно што књигу потписује неспорни идеолошки вођа и председник једне од две најмногољудније земље (Кина и Индија), и једна од две економски најбогатије земље света коју свет види као наследницу Америке на светском трону. Ђуретић посебно наглашава да Кина још у овом тренутку нема довољан хегемонијални потенцијал за такву улогу ни у економском, ни у војном, ни у културолошком погледу. Међутим, Си Ђинпинг управо у овој књизи, па чак и самим насловом, том циљу не тежи. Он снажно позива све земље овог света, велике и мале, да се удруже у изградњи заједничке будућности и равноправног положаја великих и малих, чиме би се осигурао свестрани напредак сваког народа. Ослонац за те идеје исказује још у првој књизи коју је овај издавач објавио 2019. „Приче и казивања”, опредељујући се за конфучијанско начело „ако хоћеш да стигнеш брзо иди сам, а ако хоћеш да стигнеш далеко иди са другима”. Си Ђинпинг се очигледно определио да иде далеко