Нетанјахуа чека нови рат: са Израелцима

Седми октобар 2023. остаће упамћен у колективној меморији Јевреја као дан када се тачно после пола века од Јомкипурског рата поновило да Израел буде потпуно затечен и неспреман да одговори на оружани напад.

Палестински Хамас срушио је мит о непобедивости израелске армије и обавештајним службама као најбољим на свету. Шта се догодило да Израел буде тако затечен тог јутра? Зашто савремени систем надгледања у и око Газе није послао упозорења која би спасла многе животе? Како нико у Израелу није сазнао за план масовног напада, убистава, разарања и отмица на коме је Хамас радио годину дана?

Свет је подељен. Израел и они који га подржавају упиру прстом на Хамас чија је директна одговорност за страшне нападе и убиства 1.400 људи, махом цивила, ван сваке сумње. Они који имају симпатије за Палестинце, виде трагедију као неизбежан резултат деценија окупације, репресије и кршења елементарних палестинских праваца и траже одговорност за прекомерну употребу силе у Гази, погибију 5.000 и расељавање милион људи и правом хуманитарном катастрофом изазваном блокадом испорука хране, воде, горива и лекова.

Израелу нико не пориче право да заштити своје становништво, али је обавезан да поштује јус ин бело, закон у рату, који важи и за агресора и за бранитеља. Нетанјаху није неко ко поштује законе, сем оних које би сам да створи. Није то ни Хамас.

Израелци траже одговорност свих који су последње две деценије учествовали у креирању концепта безбедности. Министар одбране Јоав Галант, начелник Генералштаба Херзл Халеви, директор цивилне обавештајне службе Шин Бет Ронен Бар, шеф војне безбедности Ахарон Халива, командант ваздухопловства Томер Бар и командант копнених снага Рафи Мило, сви они су изјавили: нисмо успели. „Овде сам прво због тога да вам кажем да ми је жао. Жао зато што нисмо успели да вас спасемо. Жао зато што вас нисмо заштитили”, изјавио је бивши начелник генералштаба и бивши министар одбране Бени Ганц, шеф опозиције који је ушао у нови ратни кабинет, говорећи у кибуцу Кфар Аза где је Хамас починио прави масакр.

Бенјамин Нетанјаху као премијер Израелом управља последњих 15 година. Он је, као врхунски арбитар питање спољне политике и безбедности, отац стратегије јачања Хамаса како би се ослабила палестинска власт председника Махмуда Абаса. Покушавао је да, у мери у којој би то израелска јавност прихватила, сруши оба ривалска палестинска крила: Фатах на Западној обали и Хамас у Гази. На крају је потценио офанзивне капацитете Хамаса, али није изустио ни реч нити затражио опроштај.

„Нетанјаху није способан да испољи људска осећања зато што није човек. По његовом схватању, лидери његовог ранга се не извињавају. Да ли се извинио јапански цар Хирохито? Да ли су се извињавали руски цареви? Да ли су се Владимир Путин и Доналд Трамп икад извинили?”, пише угледни коментатор либералног „Хареа” Јоси Вертер.

Очекивати да се Нетанјаху извини свету је узалудно када он то одбија сопственој јавности. Безусловна подршка коју је добио од америчког председника Џоа Бајдена увериће га да он нема за шта да се извињава, али и та подршка има своје лимите. Бајден није у другом мандату. Док тражи 14 милијарди долара ванредне помоћи Израелу, мораће да се сети да је Џорџ Буш Старији 1991. имао 90-процентну подршку после Заливског рата, а да је годину дана касније изгубио од Била Клинтона када је Американце почела да брине рецесија. Половина демократа спремна је да критикује Бајдена у случају „прекомерне” подршке, а републиканци само калкулишу.

У првим сатима после инвазије на западни Негев и на места и кибуце са израелске стране границе према појасу Газе, многи су се питали: где су Израелске одбрамбене снаге. Биле су на Западној обали штитећи колонизаторе окупиране земље или – код куће. Изненађење је било потпуно. Напад на шабат и празник Симхат Тора, баш као и 1973. када су Египћани напали јеврејска насеља дуж обале Суецког канала на празник Јом кипур.

Где су били чланови кабинета и премијер? На путовањима или су твитовали. Нетанјаху је био на летовању у луксузном хотелу. Хамас је напао у 6.30 ујутру. Нетанјахуов конвој је напустио Цезареју у осам. На телевизији се појавио тек четира сата касније.

Потврдили су се најгори страхови многих Израелаца који су недељама протестовали против премијеровог плана да потчини судство и стави га под контролу извршне власти. Посматрали су како се на њихове очи руши демократска држава, а с њом и институције. Нетанјаху је значајан део војног и обавештајног естаблишмента који се противио његовој контроверзној реформи доживљавао као непријатеље.

Хамас је ударио на државу чији су темељи били уздрмани. Без обзира на то што су масакрима цивила нанели огромну штету Палестинцима, који ће је тек платити у каснијим данима, исламистичка група нанела је Израелу ударац могуће и тежи од оног 1973.

Дебакл октобра 2023. захтева испитивање одговорности. Неће бити довољно да се смене начелник Генералштаба, шеф Војне безбедности и цивилне службе или начелник Јужне команде. Ред је на премијера и чланове његове ултраконзервативне владе, које је више занимало да нормализују односе са Арапима не решавајући палестинско питање и игноришући њихова права.

Док се, суочен са три судска процеса за корупцију, бори за сопствену политичку будућност, Нетанјаху је уверен да ће и из ове кризе, као и из ранијих, изаћи неозлеђен. Да ће кривицу пребацити на армију и безбедносне службе. „Чујем људе како кажу извините се, преузмите одговорност, затражите опроштај. За шта?”, изјављује премијеров преторијанац, министар комуникација Шломо Кархи.

Многи у Израелу не мисле тако. Огромна већина, 80 процената, сматра да Нетанјаху мора јавно да прихвати одговорност. Тако мисли чак 69 одсто чланова његове конзервативне партије Ликуд, кажу истраживања листа „Марив”.

Премијер сматра да ће сопствену позицију консолидовати тако што ће испунити обећање дато приликом проглашења рата о „уништавању” Хамаса. Цена „уништавања” могла би да буде застрашујућа: немогуће је разликовати војне и цивилне циљеве због густе насељености, мреже Хамасових тунела који иду испод стамбених и пословних зграда и распоређивања милитаната по тим грађевинама. Многи верују да ће се све завршити као и приликом претходних ратова за Газу: обе стране славе победу. Нетанјаху би могао да буде искључен из славља.