Netanjahua čeka novi rat: sa Izraelcima

Sedmi oktobar 2023. ostaće upamćen u kolektivnoj memoriji Jevreja kao dan kada se tačno posle pola veka od Jomkipurskog rata ponovilo da Izrael bude potpuno zatečen i nespreman da odgovori na oružani napad.

Palestinski Hamas srušio je mit o nepobedivosti izraelske armije i obaveštajnim službama kao najboljim na svetu. Šta se dogodilo da Izrael bude tako zatečen tog jutra? Zašto savremeni sistem nadgledanja u i oko Gaze nije poslao upozorenja koja bi spasla mnoge živote? Kako niko u Izraelu nije saznao za plan masovnog napada, ubistava, razaranja i otmica na kome je Hamas radio godinu dana?

Svet je podeljen. Izrael i oni koji ga podržavaju upiru prstom na Hamas čija je direktna odgovornost za strašne napade i ubistva 1.400 ljudi, mahom civila, van svake sumnje. Oni koji imaju simpatije za Palestince, vide tragediju kao neizbežan rezultat decenija okupacije, represije i kršenja elementarnih palestinskih pravaca i traže odgovornost za prekomernu upotrebu sile u Gazi, pogibiju 5.000 i raseljavanje milion ljudi i pravom humanitarnom katastrofom izazvanom blokadom isporuka hrane, vode, goriva i lekova.

Izraelu niko ne poriče pravo da zaštiti svoje stanovništvo, ali je obavezan da poštuje jus in belo, zakon u ratu, koji važi i za agresora i za branitelja. Netanjahu nije neko ko poštuje zakone, sem onih koje bi sam da stvori. Nije to ni Hamas.

Izraelci traže odgovornost svih koji su poslednje dve decenije učestvovali u kreiranju koncepta bezbednosti. Ministar odbrane Joav Galant, načelnik Generalštaba Herzl Halevi, direktor civilne obaveštajne službe Šin Bet Ronen Bar, šef vojne bezbednosti Aharon Haliva, komandant vazduhoplovstva Tomer Bar i komandant kopnenih snaga Rafi Milo, svi oni su izjavili: nismo uspeli. „Ovde sam prvo zbog toga da vam kažem da mi je žao. Žao zato što nismo uspeli da vas spasemo. Žao zato što vas nismo zaštitili”, izjavio je bivši načelnik generalštaba i bivši ministar odbrane Beni Ganc, šef opozicije koji je ušao u novi ratni kabinet, govoreći u kibucu Kfar Aza gde je Hamas počinio pravi masakr.

Benjamin Netanjahu kao premijer Izraelom upravlja poslednjih 15 godina. On je, kao vrhunski arbitar pitanje spoljne politike i bezbednosti, otac strategije jačanja Hamasa kako bi se oslabila palestinska vlast predsednika Mahmuda Abasa. Pokušavao je da, u meri u kojoj bi to izraelska javnost prihvatila, sruši oba rivalska palestinska krila: Fatah na Zapadnoj obali i Hamas u Gazi. Na kraju je potcenio ofanzivne kapacitete Hamasa, ali nije izustio ni reč niti zatražio oproštaj.

„Netanjahu nije sposoban da ispolji ljudska osećanja zato što nije čovek. Po njegovom shvatanju, lideri njegovog ranga se ne izvinjavaju. Da li se izvinio japanski car Hirohito? Da li su se izvinjavali ruski carevi? Da li su se Vladimir Putin i Donald Tramp ikad izvinili?”, piše ugledni komentator liberalnog „Harea” Josi Verter.

Očekivati da se Netanjahu izvini svetu je uzaludno kada on to odbija sopstvenoj javnosti. Bezuslovna podrška koju je dobio od američkog predsednika Džoa Bajdena uveriće ga da on nema za šta da se izvinjava, ali i ta podrška ima svoje limite. Bajden nije u drugom mandatu. Dok traži 14 milijardi dolara vanredne pomoći Izraelu, moraće da se seti da je Džordž Buš Stariji 1991. imao 90-procentnu podršku posle Zalivskog rata, a da je godinu dana kasnije izgubio od Bila Klintona kada je Amerikance počela da brine recesija. Polovina demokrata spremna je da kritikuje Bajdena u slučaju „prekomerne” podrške, a republikanci samo kalkulišu.

U prvim satima posle invazije na zapadni Negev i na mesta i kibuce sa izraelske strane granice prema pojasu Gaze, mnogi su se pitali: gde su Izraelske odbrambene snage. Bile su na Zapadnoj obali štiteći kolonizatore okupirane zemlje ili – kod kuće. Iznenađenje je bilo potpuno. Napad na šabat i praznik Simhat Tora, baš kao i 1973. kada su Egipćani napali jevrejska naselja duž obale Sueckog kanala na praznik Jom kipur.

Gde su bili članovi kabineta i premijer? Na putovanjima ili su tvitovali. Netanjahu je bio na letovanju u luksuznom hotelu. Hamas je napao u 6.30 ujutru. Netanjahuov konvoj je napustio Cezareju u osam. Na televiziji se pojavio tek četira sata kasnije.

Potvrdili su se najgori strahovi mnogih Izraelaca koji su nedeljama protestovali protiv premijerovog plana da potčini sudstvo i stavi ga pod kontrolu izvršne vlasti. Posmatrali su kako se na njihove oči ruši demokratska država, a s njom i institucije. Netanjahu je značajan deo vojnog i obaveštajnog establišmenta koji se protivio njegovoj kontroverznoj reformi doživljavao kao neprijatelje.

Hamas je udario na državu čiji su temelji bili uzdrmani. Bez obzira na to što su masakrima civila naneli ogromnu štetu Palestincima, koji će je tek platiti u kasnijim danima, islamistička grupa nanela je Izraelu udarac moguće i teži od onog 1973.

Debakl oktobra 2023. zahteva ispitivanje odgovornosti. Neće biti dovoljno da se smene načelnik Generalštaba, šef Vojne bezbednosti i civilne službe ili načelnik Južne komande. Red je na premijera i članove njegove ultrakonzervativne vlade, koje je više zanimalo da normalizuju odnose sa Arapima ne rešavajući palestinsko pitanje i ignorišući njihova prava.

Dok se, suočen sa tri sudska procesa za korupciju, bori za sopstvenu političku budućnost, Netanjahu je uveren da će i iz ove krize, kao i iz ranijih, izaći neozleđen. Da će krivicu prebaciti na armiju i bezbednosne službe. „Čujem ljude kako kažu izvinite se, preuzmite odgovornost, zatražite oproštaj. Za šta?”, izjavljuje premijerov pretorijanac, ministar komunikacija Šlomo Karhi.

Mnogi u Izraelu ne misle tako. Ogromna većina, 80 procenata, smatra da Netanjahu mora javno da prihvati odgovornost. Tako misli čak 69 odsto članova njegove konzervativne partije Likud, kažu istraživanja lista „Mariv”.

Premijer smatra da će sopstvenu poziciju konsolidovati tako što će ispuniti obećanje dato prilikom proglašenja rata o „uništavanju” Hamasa. Cena „uništavanja” mogla bi da bude zastrašujuća: nemoguće je razlikovati vojne i civilne ciljeve zbog guste naseljenosti, mreže Hamasovih tunela koji idu ispod stambenih i poslovnih zgrada i raspoređivanja militanata po tim građevinama. Mnogi veruju da će se sve završiti kao i prilikom prethodnih ratova za Gazu: obe strane slave pobedu. Netanjahu bi mogao da bude isključen iz slavlja.